Nova Evropa

I

Индустријализација је нацијонална потреба Русије. Русија је, знамо, колос; али тај колос стајао је дуго на стакленим ногама. Зато се и стропоштао под теретом Свјетскога Рата: недостајали су му, у првом реду, жељезо за оружје, и транспорт. Фронт је остао без муниције, а пријестолнипе без хране. То је и отворило врата Револуцији. А слом старе руске економске политике повукао је за собом и стари социјални поредак. Ево већ двадесет година да руски социјални вулкан преплављује старо друштво; а десет година откако руском колосу кују и намјештају жељезне ноге. Да би се правилно могли оцијенити резултати, треба прије свега схватити тешкоће тота дјела.

Како рекосмо, предратна руска индустрија није била у стању издржати напоре Свјетског Рата, и то је била полазна тачка катастрофе Царске Русије. Грађански Рат (1917—1921) још је више разорио индустрију, која је спала била на трећину (у металургији и на петину) предратне производње. У доба НЕП-а (1921—1927), индустрија је почела да достиже предратни нивб; али овај, наравно, није сада ни издалека могао да покрије потребе земље. Године 1927/28, а и раније већ, Русија је тешко страдавала услијед велике несташице индустријских продуката, особито жељезних: наћи сељаку или обичном смртнику, у дућану, у кооперативи, чивију или сјекиру, било је скоро исто тако тешко као наћи на цести дукат. А ипак се од сељака тражило: порез, жито, кромпир, лан,

памук, стока!.... Још гора перспектива отварала се пред Русијом за случај рата. — У тај критични час историје Русије Стаљин је

отпочео са присилном индустријализацијом (коју је од 1923 тражио Троцки, а од 1925 и Зиновјев), чији је циљ био да подигне Русију на ниво савремених индустријских држава: Њемачке, Енглеске, Америке. Само се тако могло одупријети, те спасти и независност земље. Да на Русију није било тако лако напасти, као напримјер на Кину, велики удио у томе има индустријализација, »ПШјатиљетка«. Проводећи је са брзином, у обиму, и са суровошћу — која је престрашила и саме иницијаторе и ортанизаторе пројекта Шетогодишњег Плана (још 1924—25): Троцког-ЗиновјеваПјатакова-Преображенског-Смилгу, — Стаљин је упорно по нављао стару изреку Љењина: »Русија има у десетак година ла достигне остале цивилизоване земље, или да пропадне... «

364

Пе