Nova Evropa

58 5. НЕ BB 3 e 8 e. 3 Md == 1913 1928 1937 1937 Godišnja proizvodnja vagona (u tisućama) (4,0) 4, 128,4 58,6 1.465,0 45,6 Godišnja proizvodnja automobila (u tisućama) — 17. 200.0 200,0 100,0

Laka industrija:

pamučne tkanine (u milijonima metara) 2.260,0 2.870,0 6.250,0 3.450,0 152,6 55:2 vunene ikanine

(u milijonima metara) 95,5 97,0. 270,0 104, 110,8 38,8 obuće (u milijonima pari, bez obrtne produkcije) — 24,6 209,0 164,3 — 76,6 šećer (u milijonima топа) 18 1,34 2,8 2,43 186,9 86,7 Iz gornjih se brojaka vadi: a) znatan porast — učetverostruбепје — proizvodnje teške industrije; b) vrlo slab porast lake in-

dustrije (jedva za 50 posto); с) vrio slabo napredovanje trangporta, tog tradicijonalno ranjavog mjesta ruske ekonomike; d) ispunjenje drugog Petogodišnjeg Plana (1937), u ieškoj industriji sa oko tri četvrtine, a u lakoj još znatno manje; e) neravnomjernost porasta proizvodnje i ispunjenja planova u pojedinim industrijskim granama. Pri svem tom, kod onako velikoga i komplikovanoga posla, kao što je rekonstrukcija čitave ruske privrede, a рт пеглатлој (s obzirom ma veličinu potreba) ekonomskoj pomoći izvana, OVO su veliki rezultati i zmaini uspjesi Sovjetske Rusije. Ne treba pustiti s vida, da se nesamo proizvodnja uglja, čelika, petroleja, i 1. d. učetverostručila, već da su nikle i čitave move indusirijske grane: automobilska, aeroplanska, kemijska; proizvodnja raznovrsnih poljoprivrednih (traktor4, kombajn4 i t. d.) i industrijskih mašina.

Ali, uprkos ovoga gigantskog skoka, ruska industrija još mi izdaleka mije dostigla ostale krupne imdustrijske države. Na partijskom kongresu, u martu 1939, istakli su to — doduše, iz poli. tičkih a ne ekonomskih motiva — i službeni sovjetski predstavnici (Staljin i Molotov), prvi put u toku ovih deset godina. Tu su zaostalost oni demonstrirali slijedećim wiporedjenjem sa dragim. velesilama (za 1937):

369