Nova Evropa

јатеља чувених савременика, будући да је он готово о свим личностима из ове књиге писао и у »Новој Европи«; управо, добар део овога материјала објављен је — било дословно било у изводу или одломцима — кроз дуге године у нашем листу (иако се то у овој књизи ни речју не спомиње“)).

Многи наши дописници листова и млади дипломати успевали су да се приближе разним великим људима иностранства, државницима и књижевницима или уметницима, али се ретко који пласирао међу њима у толикој мери и с толико вештине као Богдан Радица; он је многима од њих постао присан пријатељ, па се његови разговори с њима одликују интимним познавањем сабеседника и срдачношћу излагања које често прелази у исповест. Поред тога, пада у очи његова способност да се уживи у сасвим разноврсне средине, па његов круг обухвата великане разних струка и свих нација. Било би штета, да Г. Радица не искористи до краја овај свој таленат упознавања с људима у публицистичке сврхе, па не обиђе и англосаксонске Европљане и Американце, а можда и за нас још увек егзотичне и туђе духовне вредности.

— Л—

Iz novije ratne literature,

U januarskom broju »Nove Evrope« zabeležili smo »dve aktuelne i značajne knjige«: Jednu o nacijonalnom socijalizmu (»Revolucija nihilizma«) od H. Raušninga; i Borisa Suvarina monografiju o boljševizmu (Staljin, ili kritički pregled boljševizma«). Otada, još veću semzaciju izazvala je druga knjiga Raušningova, koju smo tamo spomenuli: »{itler mi Je rekao«, koja je objavljena na raznim jezicima (i kod nas, pod naslovom: »Moji poverljivi razgo-

#) Нисмо превише осетљиви на поступке ове врсте од стране наших сарадника и издавача њихових књига, нити узимамо трагично неовлаштено прештампавање или позајимање из нашег листа без ознаке извора. У том смо погледу стекли богато искуство у току ових двадесет година, па лако прелазимо преко оваких »ситница«. Али се — листајући ову књигу — ипак нисмо могли уздржати од чуђења, да Богдан Радица нигде, баш нигде (ни у предговору, ни код садржаја), не наведе као извор »Нову Европу«. Да није покојни Унамуно — у једном свом писму — изречно истакао »Нову Европу«, не би се она уопште удостојила спомена и уласка у ову прву књигу свога сталног сарадника!...

127