Nova Evropa

неуспјеха и са најозбиљнијих страна. Тада су се педесетидвије државе прикључиле санкцијама против Италије, које су озбиљно угрозиле биле њезин привредни положај у најтежем моменту фашистичке ере. Тако се отворио јаз између женевског свијета и Италије, који је убрзо постао непремостив, и Италија је дефинитивно пришла њемачкој ревизијонистичкој политици, надопуњујући свој тоталитарни политички систем привредним системом аутаркије. Још и данас, након толико година, могу да се виде на многим мјестима по Италији спискови имена држава које су учествовале у санкцијама, хотимице или против своје воље; а онда се нарочито истиче оно неколико држава које уопће нису учествовале у санкцијама. Абесински Рат завршен је, као што је познато, успјехом Италије већ за шест мјесеца, и фашистички режим могао је побједоносно да прокламује свој Империј, који се овдје сматра духовним наслијеђем Цезарова римског империја.

Послије овог великог успјеха нове талијанске војске и »црних кошуља« изгледало је, да је Италија за неко вријеме у колонијалном погледу сатурирана; тим више, што јој треба најмање један децениј да организира своју Источну Африку, да би ова могла бити од стварне користи метрополи. Међутим, у смислу динамичне осовинске политике и великих преокрета до којих је у међувремену дошло у Средњој Европи, није се ни фашистичка политика задовољила постигнутим успјесима, већ је ускоро поставила нове захтјеве, у вези са својим положајем у Средоземном Мору и са животним потребама новооснованог Империја. Тако је Мусолини дефинирао талијанске ревиндикације према Француској и Великој Британији познатом формулом: »Тунис — Суец — Џибути«! Ова формула исписана је на многим кућама по цијелој краљевини. Откако је пуштена у свијет, прошло је више од годину дана а да талијански захтјеви нису постали ни мало одређенији; нити су се о тим захтјевима икада повели какови преговори. Та формулација значи дакле само толико, да постоје талијански колонијални захтјеви према великим западним демокрацијама. Неки чак сматрају, да — послије »џентлменског споразума« не важе више оваки захтјеви према Великој Британији, већ само према Француској. Ипак, талијанске се ревиндикације могу подијелити на два дијела: прво, Италија се осјећа »заробљеником« у Средоземном Мору; и друго, она

153