Nova Evropa

сматра недовољно поузданом и осигураном везу са својим источно-афричким империјем. Познато је Мусолинијево мишљење, да је Средоземно Море за Италију живот, док је за друге само прометни пут. Италија се тужи на британскофранцуску хегемонију у том мору, док јој с те стране одговарају, да признају и прихваћају равноправност између три поморске велесиле на том мору, али да се исто тако противе талијанској хегемонији. У талијанској штампи, која је сва подређена Министарству Пропаганде, могу штавише често да се читају јасне алузије на кључеве Медитерана, Гибралтар и Суец, који треба да се врате својим првобитним посједницима, јер би се само у том случају Италија осјећала слободно у овом мору, које је за њу »животни простор«. Али о томе тек нема сумње, да с тим морским кључевима стоји и пада и величина Британског Империја. Тунис је за Италију, исто тако, од великог стратешког и етничког значаја: оно затварање Средоземног Мора и пресијецање у два дијела, којим талијанска штампа хоће да нагласи пресудни стратешки положај Апенинског Полуотока, могло би одиста да се изврши у правцу Сицилија-Тунис; али врло тешко, или никако, у правцу Сицилија-Либија. У Тунису живи нешто више од сто хиљада Француза, и исто толико — или нешто мање — Талијана. Италија би жељела да сачува свој народносни посјед, па тражи статут који би онемогућио далњу натурализацију; а то је баш оно што није никако у француском интересу. Мање вјеројатне су солуције, које се такођер могу чути у Риму, о кондоминију у тунишком протекторату, или о потпуној независности Туниса с одговарајућим утицајним сферама. Али, све те комбинације имају и сувише мирнодопски значај и чини се да их је рат већ претекао. У промету кроз СуецкиКанал стигла је Италија, послије оснивања свога Империја, већ на друго мјесто, и плаћа силне тарифе за превоз. Међутим, Суец не значи само талијанско учешће у међународном друштву и снижење или потпуно укидање тарифа, већ и много више: Италија жели потпуно слободан Египат, са властитом војничком контролом у Каналу или потпуном демилитаризацијом, јер би само у том случају била сигурна за своје везе с Источном: Африком; а то је баш све оно на што Велика Британија не може никада пристати. У склопу, тих спорних питања још понајмањи значај има Џи-

154