Nova Evropa

„Последњи обзораш“". (Поводом смрти Дра. Миливоја Дежмана.)

Кад сам последњи пут говорио с њим — на неколико дана пре него што ће поћи на Корчулу, одакле су га ускоро пренели у Загреб на смрт болесна, — тужио се на своју болест, на грипу, од које тек што се беше предигао:

— Морао сам, први пут у животу, остати више дана код куће, прикован уз постељу. То је лош знак. Досад, и кад би ме грозница тресла, носио сам је на ногама, — нисам хтео да будем болестан; а сад ето —

Питао сам га, шта му управо фали; рекао је:

— Пуно тога. Имам нешто шећера; али то није толико зло. Горе је с носом и с грлом, као што знате. А понајгоре је с ногама, у последње време...

— Ко Вас лечи»

— Др. Дежман.

Само, признао је, да доктор Дежман — који је наставио бавити се медицином и медицинском науком и кад је напустио праксу — није ипак више био довољан за болесника Дежмана, па је овај ишао и специјалистима, уколико је у њих имао вере. Мати му је умрла, пре годину дана, кад јој је било преко деведесет; па му је то давало наде да ће и он поживети, бар још коју годину. Волео је живот и није му се умирало, иако је на око равнодушно спомињао смрт, тврдећи да му није баш много стало да ли ће издржати још коју годину. Био је и сувише добар лекар и паметан човек а да не види, да се крај приближује; али. је очигледно желео да га одгоди коликогод се то може, и веровао је да ће у томе успети. Зато, напросто, није хтео да буде болестан! Његов познати и много спомињани »цинизам« био је уопће само на површини, несамо кад се радило о њему лично већ и о његову учешћу у политици и у јавном животу. »Обзораштина«, како су је називали и пријатељи и противници, била је у ствари тек маска, испод које су се крили — бар уколико је Др. Дежман долазио у обзир — позитивне напредне мисли и присни родољубиви осећаји; само што их је тешко било износити и објашњавати једноставно и недвосмислено у нашој политички неодгојеној полу малограђанској полу сељачкој средини. У сваком случају, далеко од тога да буде уистину циник, Др. Дежман је

232

та