Nova Evropa

— како рекосмо — волео живот и све његове манифестације, и тешко се од њега растао. »Не дај ме« — говорио је још на самртничкој постељи својој жени Милици. Али, организам се — након једног људског века добро испуњена напорним радом — био истрошио, иако је дух остао свеж и снажан до последњега даха. Када се, на дан-два пред смрт, опирао да узме неки лек или храну, иако је био обећао да ће то учинити, па га је жена у шали прекорела с »обзораштине«, он је —- пола у шали пола у збиљи — прихватио изазов, и одговорио: »Ево ти на рукама издише последњи обзораш!«...

Онај пут — пратио сам га из каване кући — прекинули смо разговор о његовој болести, па смо прешли на нашу обичну тему, наравно, на политику. О рату и о спољној политици није било много да се каже, поред оног што смо читали у новинама, те о чему се стално говорило у редакцији и у кавани. Дуже смо се задржали на нашим унутарњим приликама, с којима никако није био задовољан. Већ на више недеља пре тога обећао ми је био чланак за »Нову Европу«, па сам га сад молио да га на Корчули напише и пошље за идући број. Објашњавао ми је, зашто га још није довршио, односно зашто га непрестано дотерује и прерађује. Радило се о предмету који му се чинио нарочито важан, те му је било стало да га што боље и на миру обради. Обећао ми је да ће то учинити чим дође на Корчулу. HM одиста га је написао, готово до краја, кад га је изненада паралисала болест. Његова жена, госпођа Милица, сведоком је како се журио да га доврши, осећајући шта може да наступи. У Среду 5. јуна отпутовао је из Загреба, а у Недељу 9. јуна му је позлило; на рукопису међутим стоји, да је чланак писан 8. јуна у ноћи, дакле пред сам нападај болести, која га више није напуштала (умро је 24. јуна, у Загребу). Госпођи Дежман био је тај чланак пречи и важнији од свих њезиних брига након смрти драгога јој болесника, важнији — како сама каже — »од цијеле Европе и свијета«, и она га је одмах преписала и послала за »Нову Европу«, којој је био намењен.

Треба још да кажем, у неколико речи, како је до тога чланка дошло, и у каком је односу стајао пок. Дежман према »Новој Европи«. Он није био сарадник »Нове Европе« у обичном смислу речи. Пре свега, имајући своје листове, којима је

233