Nova Evropa

границе велике Југославије, и само за њих. Кад је то једном увидео, знао је да сме примити све хрватске захтеве а да га српски сељак не оповргне. Грађанство ће се, мислио је, мало ребрити и рогушити, али ће најзад и оно поћи путем разума и сељачког здравог нагона.

Охрабрен овим својим открићем, Давидовић није презао да на Хрватском Питању (1924) поцепа Демократску Странку, као што је 1901 поцепао Радикалну Странку. Први пут га је руководио политички морал, други пут нацијонални морал и интерес. Године 1926, одазвао се Радићеву позиву за образовање сељачке демократије. Године 1927, мање срећно инспирисан али увек у поштеној намери да »спасе што се још спасти даде«, од непријатеља народних слобода и од све већег захвата личног режима, правио је »тврди град« са Вељом Вукићевићем. Година 1929 га је тешко погодила, не будећи у њему, као ни код свих наших поштених и разумних сељака, никакве наде ни илузије. Свестан мале народне снаге у то доба, није прихватио предлог Дра. Мачека, да се 1931 иде на изборе са јединственом опозицијоном листом коју би носио Г. Аца Станојевић. Осоколила га је колебљивост режима у току 1982, и он је на »загребачке пунктације« одговорио предлогом о »сложеној држави« (у јануару 1988).

Највећи успон Љубе Давидовића изгледа нам тренутак кад је, првог фебруара 1935, дао пристанак да Др. Мачек буде носилац земаљске листе, непуна четири месеца после погибије краља Александра. Скоро цела странка дигла се тада против њега; али он је био упоран: »Готов сам да од 500.000 демократских гласача останем само ја један, али сматрам да је ово добра ствар«. Тешко му је било да пристане на захтев Дра. Мачека о укидању Устава, али се и с тим помирио потписујући Споразум од 8. октобра 1937. Позитиван кадгод је реч о великим стварима, он је бранио дело Споразума чак и онда када је оно прешло у туђе руке.

Оличење нашег домаћина, не богата и подузетна спекуланта у капуту или гуњу, већ марљива радише и штедише, пун воље да стигне и претекне, али неспособан да штети и обара, Љубомир Давидовић гајио је за наш сељачки ред тиху симпатију и братску љубав. Из идеолошких разлога,

250

па