Nova Evropa

није се сврстао у борбени земљораднички покрет; али је разумео, да сељаштво, пре или после, мора ступити на историјску позорницу као особен чинилац. Волео је да му док је жив остану верни »пријатељи са села« које је пажљиво слушао и очински саветовао. Ове осећаје њему су узвраћали несамо прави сељаци него и њихови идејни другови и борци.

Драгољуб Јовансвић.

Politički pregled. Tajna balkanske ravnoteže,

Nakon raznih nagadjanja i proricanja započela je naDokon toliko iščekivana »bitka za Englesku«, osam nedjeljia poslije zaključenog primirja s Francuskom. Ova će bitka svakako biti odlučna za sudbinu našeg kontinenta, i poimence za budućnost mnogih malih evropskih narod4, mada je Još pitanje, da li će biti odlučna i za ishod samoga rata, koji se može prenijeti i na druge kontinente. Tek pobjeda nad Hritanskom Imperijom mogla bi da utvrdi dosadašnje njemačke »napoleonske« uspjehe, te da pruži velesilama osi mogućnost preuredjivanja staroga svijeta prema svom ukusu, a po autoritativnim načelima, odnosno da 8a podijeli u svoje Životne prostore. .

Otkad. je izbio rat, Njemačka, a s njom i Italija, stalno su naglašavale, da u podunavsko-balkanskom prostoru žele mir, prebacivajući velikim demokracijama da one iza ledja izazivaju poteškoće Njemačkoj. To je bilo vrijeme britanskih garancija s pomoću kojih se željelo pretvoriti Balkanski Sporazum u savez za slučaj napadaja spolja. Naročito je Turska, kao saveznica Engleske, sve vrijeme radila na ostvarenju jednog balkanskog bloka, pa je tom prilikom ukazivano naročito na uspješnu njemačku taktiku, da pojedinačno likvidira jednog protivnika za drugim, a da to žrtve koje su na redu nemoćno posmatraju. Medjutim, u Berlinu i Rimu nije se želio balkanski blok, i do njega nije došlo, budući da su balkanske zemlje htjele ostati neutralne u klasičnom smislu, iako je taj smisao u toku ovoga rafa zastario, jer se danas traži puno potčinjavanje velikim ratujućim taborima. Napokon je, poglavito uslijed sloma Francuske i

251