Nova Evropa

и своја уверења за 180 степени и одвећ гласно дувати у рог тоталитаризма.“) Кад је човек мали или слаб, треба да се уздржава од гласног казивања свога мишљења пред великим и моћним, поготово ако се с њиме не слаже. А може се понеко и искрено поколебати у свом уверењу, па се повести за новом идеологијом и новом праксом; само — у том случају — нека не мисли, да ће велики одмах поверовати у оно што он престрашен говори а што није у складу с оним што је говорио још до јуче, пре нове ситуације. Мали европски народи, дакле, обмањују сами себе кад тако раде, и — како видимо — један за другим, без потребе, доживљују последице оваког свог држања, и разочаравају се. Она опсесија онај жути страх од рата, и она мисао да себе и своје најближе пошто-пото спасу, која их ни за часак не напушта, — чини да заборављају на оно једино што их стварно може заштитити, и што им може прибавити поштовање и респект великих, а то је образидостојанство, — кад већ нису имали довољно мудрости и политичког смисла да се заштите и сачувају пред опасношћу диктата великих тиме што би — удруживши се — иступили заједнички, па били и сами велики према великима!... Човек који зна шта хоће, увек је спреман да понесе одговорност за оно што мисли и што ради, те да своје уверење брани свим допуштеним средствима. А баш то је оно што данас недостаје малим народима.

Вредело би наћи и објаснити узроке овоме држању малих европских народа у ове наше тешке али велике дане: откуд тај големи страх који све види двоструко и изопачено, откуд та малодушност и то избегавање сваке одговорности који

%) »Осовина нема намере« — каже Марио Апелиус, у »Роро!о 4' Мађа«, у чланку о реконструкцији Европе, — »да наметне народима своју политичку и социјалну идеологију... Фашистичка револуција не жели, да силом бајонета или интригама наметне овај или онај систем владавине... Многи политичари у многим државама запловили су или покушавају да плове новом струјом. Скоро све европске државе говоре сада одједном о корпоративном уређењу државе и наговештавају се нови порођаји, негде са већим а негде са мањим порођајним мукама, а по свој прилици биће и много мртворођенчади. Осовина РимБерлин неће, наравно, да помаже код свих ових порођаја, него ће кумовати на револуцијонарном крштењу једино оној новорођенчади која буду показала највећу животну снагу.. « (види београдску »Политику« од 18. Јула т. г., на првој страни).

258

а