Nova Evropa

често граниче полтронством или дефетизмом, тај недостатак мушког става и достојанства, којима су се иначе — у прошлости — одликовали баш мали народи, и у најтежим часовима своје историје, те којих су пуне њихове државне и народне традиције и »књиге староставне«» Довољно је потсетити на нашу властиту прошлост и на наше народне песме, испред којих — као мото — блиста реч: »Све за образ, аобраз низа што«, те у којима увек одлучује »небеско царство« и само се »на муци познају јунаци«. Или се, можда, »борило, па се уморило«2... У сваком случају, нећемо погрешити ако један од главних узрока овога паничног страха од рата и одвратности према њему потражимо у живој успомени на Светски Рат, која нас успомена и данас испуњава грозом, јер трагови оног ратовања још увек и по целом свету »смрде нечовјештвом«; а мали народи — особито на Балкану имају и своје посебне разлоге да -— при помисли на она времена — у себи кажу: »Спомињала се, не повратила се!.. .« Одонда, забачене су све основе и уздрмани сви принципи на којима почива народна свест, потиснути су и гурнути у страну морал и духовне вредности, а људским друштвом загосподарили су техника и материјални погледи и интереси. Добило је превагу »земаљско царство«, па у нашим храмовима опет прву реч воде »трговци и фарисеји«, људи од рачуна а без скрупула, којима је стало до профита а не до славе и награде на ономе свету. Мало по мало, престао је црвенети се образ, губило се достојанство духа, а на њихово место усела је малодушност, са свим оним што уз њу иде...

Али, нити хоћемо нити смемо да се овде упуштамо дубље у овака разлагања, иако би нас — или можда баш зато што би нас — трагање за узроцима данашњег држања малих народа непосредно и лако довело до веома занимљиве теме о кривици за рат, која је овај пут — супротно поступку у Светском Рату — начета одма на почетку непријатељстава, са првим сукобима. А једно је свакако већ и данас јасно, из објављених докумената и извештаја: да су велике силе, и на једној и на другој страни, опет једном допустиле

себи, да о судбини малих народа доносе одлуке — без њих; па које онда чудо, да ови сада настоје — какогод могу — да остану ван игре!,.. При свем том, не може се

до краја разумети, и објаснити, зашто да мали народи — на

259