Nova Evropa

овај начин — стављају на коцку и проигравају највеће тековине своје недавне прошлости, прижељкиване кроз векове, кад нико то од њих не тражи!... На ову чудновату појаву хтели бисмо нарочито упрети прстом, и задржати се мало на њој; а оно што кажемо треба да поткрепимо примерима наше властите савремене стварности, па ћемо овде додирнути два-три актуелна питања од општег интереса, о којима се у нашој јавности расправља док ово пишемо.

Слажемо се, например, с изјавом нашег старијег новинарског друга — а сад и сенатора — Г. Вилдера, коју је дао поводом недавне резолуције Извршног Одбора своје странке (СДС), у којој каже, »да сви морамо догађаје око нас гледати кроз призму светских догађаја«, јер само тако »можемо доћи до праве оцене и добрих закључака«, што међутим »нипошто не значи, да се смањују одговорности за домаће погрешке и пропуштања«; те да морамо »окупити све позитивне снаге, да уредимо оно што стоји до нас да у очи велике опасности пређемо преко свих ситних гледања и изазивања, да се духовно сложимо у оном што је најбитније за све нас...« Али сматрамо да имамо »моралну легитимацију«, да — овим поводом — кажемо Г. Вилдеру и његовим друговима »неке истине«, те да их упозоримо на неке одговорности и пропусте од њихове стране. Они ето држе седнице, доносе резолуције и дају изјаве — о стварању »нечег новог и снажног«, што би »одговарало потребама времена« —, а пуштају оно што држе у рукама: обустављају једини орган своје странке и своје групе, иако ова има — узгред буди речено — и свога министра у влади, и своје сенаторе, и у коалицији је са највећом странком у влади и у држави! Зар је то први корак за »окупљање свих позитивних снага« и за све оно што се тражи у резолуцији» Док су били у опозицији, кроз године, борили су се на терену и бранили своја уверења у своме листу, често бескомпромисно и жучно; а гле сад, кад уђоше у Владу и у Сенат, задовољавају се прижељкивањем »нечег новог и доброг« у млаким резолуцијама и безличним изјавама! Нека нам не одврате Г. Вилдер и другови, да је у данашњим приликама издавање демократског листа немогућно, — то би њихову одговорност само повећало; јер те данашње прилике важе и за све друге, за све оне који Cy H сада још у опозицији, или бар нису у Влади.

260

А И