Nova Evropa

Челична постојаност руководила је Стаљина у свим његовим акцијама прије Октобра, и она је и касније управљала свим његовим дјелима. Његово равномјерно просуђивање сваке политичке ситуације, и стрпљиво чекање док та ситуација сазре, дало му је могућност да и у најкритичнијим часовима сачува душевну равнотежу. Нарочито треба подвући његову завидну способност, да чека док дође његово вријеме. У Љењинову првом Совјету Пучких Комесара запремао је положај Комесара за народне мањине, не баш утицајан ресор. У Револуцијонарно-војничком Комитету губио се у сјени гиздавога Троцког. А ни положај Генералног Секретара у партији није готово ништа значио у вријеме Љењина, који је суверено управљао партијским апаратом. Па ипак је стрпљиви Стаљин већ онда уочио све предности које се на којем мјесту могу постићи вјештим диригирањем партијске машине.

На темељу самих бољшевичких докумената изнио је Борис Суварин, да је Стаљин у првим годинама Револуције био политички скоро неважна особа. ИМ стварно, осим код својих кавкаских земљака, Стаљин је био уопће мало познат: »Његово име« — каже Суварин — »не налазимо ни у једном класичном дјелу о историји социјализма, радничког покрета, Руске Револуције. У првих десет свезака Љењинових дјела — у којима су приказани људи, акције, и идеје, читаве једне генерације — о њему нема ни спомена; ријетко га сусрећемо и у других десет свезака, а ако, онда без значења, као неважно лице.« Њега не спомиње ни А. Луначарски међу својим револуцијонарним силуетама, као што га не истичу ни друге публикације првих година Револуције. Али одлучно за положај Стаљина било је повјерење Љењина у овог некадашњег транскавкаског активисту, његова преданог присташу, ћутљива али енергична. — Међутим, сваки објективни посматрач мора признати његов знатни ако не и одлучујући удио у развоју догађаја иза Октобарске Револуције, поименце у грађанском рату. У питању припремања саме Октобарске Револуције, па и у организацији Црвене Армије, прецјењују присташе важност Стаљина; стварно су техничке припреме за Револуцију биле дјело Троцког, док је удио Стаљина ту био безначајан. Ко данас — као што то чини официјелна историја — негира несамо значење већ и удио Троцког у Октобру, тај долази у сукоб и са самом тврдњом Стаљина,

323