Nova Evropa

који је својевремено и против своје воље морао признати чињеницу, да се у данима Октобра Троцки — храбро борио. Додуше, како добро каже Валерију Марку: »Из једне џиновски дезорганизиране масе, из једне нације у паници, створити војску која се бори на четрнаест фронтова, то не би могли извести ни стотину Троцкија, — то је морао провести само процес који зовемо побједоносном револуцијом; али, та револуција дјеловала је концентрирано и потенцирано с помоћу мозга једног човјека: Лава Троцког .. .« Треба штавише истакнути, да је Стаљин био противан темељној реорганизацији војске, коју је Троцки тражио и која је једино омогућила побједу над интервенцијонистичким и бјелогардијским арми“ јама. Насупрот тврђењу Троцкога, да је за побједу бољшевика потребна регуларна војска, стручно вођство, гвоздена дисциплина и централна власт, Стаљин је био зато да се придржи тип партизанског, четничког ратовања, какав се развио био у перијоду Револуције, са посебним, неодвисним вођствима. Љењин је пресудио у корист Троцког и тиме омогућио коначну побједу бољшевика у грађанском рату. Зато Андре Бретон и назива Троцког организатором Црвене армије, која је омогућила пролетаријату, да сачува снагу упркос капиталистичког свијета који се против њега уортачио.

У самом грађанском рату, — на терену, — био је Стаљин опет стари хладнокрвни и смиони, али и својеглави, борац. Нарочито на бојном сектору око Царицина (сада Стаљинград) био је његов војнички успјех голем и пресудан, мада је постигнут противно диспозицијама главне команде. Том успјеху има се приписати одлучни удио у поразу Ђењикинове армије. Његов сарадник био је тада Клим Ворошилов, данашњи совјетски маршал. — Мање срећна била је својеглавост Стаљина у пољском рату (1920), када су — према ратном плану Тухачевског — биле предвиђене три армије, које су концентрирано требале да продру до Варшаве. Најважнију задаћу имало је лијево крило — које је продужавала БуЂонијева кавалерија, с којом су били Стаљин и Ворошилов, — које је требало да заобиђе Варшаву. Међутим, противно диспозицијама, Буђонијева коњичка армија, према одлуци Стаљина, наставила је свој поход према Лавову, чиме је ослабила лијево крило, што су искористили Пилсудски и Веган да изврше протуофанзиву, која је потиснула руску војску.

324