Nova Evropa

понуде добара могла би се састојати било у преузимању цјелокупне набавке, прераде и расподјеле, одређених животних намирница, било пак у конкурентном раду са трговцима исте бранше; поред трговачких радња са животним намирницама, за које је одређена максимална бруто зарада, држава би отворила своје продавнице исте робе. Овакву непосредну државну акцију у продаји на мало технички би било тешко извести, а претходне припреме трајале би дуже времена; осим тога, то би изазвало повећање персонала управног апарата, а тиме и ново оптерећење у државном буџету. Стога би држава ову акцију требала да пренесе на општинске власти с апровизацијоним одборима и на задружне организације; а држава би за себе задржала дужност откупа од непосредног продуцента, организацију прераде и контролу исте, затим расподјелу и транспортовање ове робе на све пијаце, односно свим установама и органима за снабдјевање у читавој земљи. Оваквим и сличним, па и радикал нијим, мјерама и реформама, које ће се саме собом намет“ нути ако садашње ненормално стање у међународним односима дуже потраје, мораће се прибјећи под неодољивим притиском нових социјалних и економских — још довољно

непознатих —- снага, које ће за дужи перијод, за читаву епоху, управљати током развитка друштвеног живота. Ђ. Суботић.

Beleška. Kako „da koristi narodnoj stvari” „Nova Evropa".

(Pro domo.)

Ne znam šta sam učinio na žao svome novinarskom drugu 1. E(sihu), da me — pre mesec dana — iznenadno oglasi šezdesetgodišnjakom, iako se ja stvarno nalazim, Ј05 i dok ovo pišem, upedešetim!l Ali, kad je već Dr. Esih bio tako ljubazan i hrabar, da mi — unapred — čestita rodjendan, te da ujedno pred hrvatskom javnošću (u zagrebačkom »Jutarnjem Listu«) zabeleži i pozdravi i dvadesetgodišnjicu izlaženja »Nove Evrope« (neplašeći se ni sigurnog protesta naše zajedničke-simpatične i žustre novinarske »kolegice« sa

348