Nova iskra

страна 30.

1СКРА

Број 2.

памсном ноложаЈу, куда запљускуЈу силни таласи немачког, талијанског и маџарског мора. Сваки члан интелигенције српске, који жели добра своме народу, треба да поради свиме силама на ширењу идеја, изложених у овој красној и корисној књизи. п. м. и. УМЕТНОСТ ПОЗОРИШТЕ. Народпо Позориште у 1898. години. Наше народно иозориште налази се у стању о коме је за оваЈ - мах наЈ°теже писати, и о коме се има најмање шта рећи .... Али као да је овај увод прототип за све позоришне прегледе, јер управо не знам, када је о нашем Народном Позоришту било лакше писати, и када су наши позоришни критичари имали шта више рећи ; и ако њихов нескроман број и слобода утеруЈ - у у лаж прво, јер их доста о позоришту много лакше пишу, но што то они сами, из скромности, мисле. Одиста, наше Нар. Позориште траје траљаве дане своје. Оно их у осталом није ни запамтило пресрећних, али је већ доста година како се оно заборављено од свакога, без публике и глумаца дави у паучини свог шареног репертоара. Па ипак оно ј - е још једно од најсрећнијих на кугли земљиној. У њему су трагедија, водвиљ, комеднја драма . . . . опера. Оно је народно, народско и краљевско. Оно је обдарено свима дужностима, титулама и надама, стручном — Финансијском управом, познатим даровитим глумцима, још иознатијим п даровитијим писцима (не узимам даровит у смислу лен и пропао) и разноврсним репертоаром. - Ово последње најзанимљивије је ; оно је политика позоришна, којој и посвећујемо ово неколико редака, и за последњи 12 — 15 година пресдтавља у главном два система. Први период био је „изигравање'' рђавих и свуда пропалих немачких комада, слабих српских оригинала и, онакажених на позорници, старих с.рпских писаца. Тада ј - е у главном извршено и познато убиство националног репертоара, коме се данас тако савесно траже злочинци. Управа је вукла за уши публику, и сматрало се нспатриотски не видети, не трпети и не платити то мучење. Новији систем донео је блажнју и пикантнију меру. Овде долази познато безобзирно Фабриковање превода Француског репертоара. АлиЈ*е публика изгубила осетљивост и за то штипање пажње. Најзад по најсигурнијем и неизбежном закону, у који нарочито ми Срби полажемо многе наде, да и луде ствари морају имати свога краја, неко се опаметио, публика или управа, тек се почело више мислити и говорити о позоришту и његову репертоару, коме је нарочито посвећен живљи покрет последњих дана ове године, и од кога нова година очекује прве плодове. У 1898. години било је 249 представа (50 дневних), од којих су 52 са српским комадима (15 дневних). У њима је изнесено из репертоара 140 комада: 109 страних и 31 српски. Од страних највише (и наЈ - чешће играни) француских (57) затим немачких (34). Приновљено петнајест комада: Царица Милица, Ричард III, Пуковник Рокбрин, Дон Алваро, Чича Плиме, Микадо, Пробисвети, Мајстор Маноле, Ханела, Вазантазена, Фрицхен, Шелеров Пансион, Тордана, Зла жена и Београд некад и сад. Од писаца највише је даван Шекспир (4 комада, 10 представа) ; од комада Сремчева Ивкова слава (10 пута), Микадо (9), Бомаршеов Севиљски Берберин (5), Вазантазена (5). Од српских тшсаца после Сремца наЈ - више М. Цветић (5), Матија Бан (4) и Ј. С. Поповић (4). Сразмера српских комада у репертоару (31 : 109) не би била тако ни страшна, колико је несрећан избор и распоред њихов. Али и ири оцени овога, нарочито данас када је питање о националном репертоару тако раз-

буктано и оштро, и када о њбму највећу вику дижу они који су га и убили или они који га најмање познају, треба бити врло савестан ири стављању тога греха на душу управи, и одмеравати га према средствима, којима она располаже, Ј - ер најзад где смо ми паметни били за толико година, и ко Ј - е то који је још о иозоришту за последњих година водио бригу и чпји савети нису услишани. Друга Ј - е ствар затим, мисао непопуларна али натриотска, пажљивост и умереност са којима треба употребити одушевљење новога покрета. Бојати се да у махнитости друге краЈ - ности не удавимо загрљајем своЈ - е врло пежне класике. За пример наводимо Стернју, који је био

Др. Лаза КостиК. наЈ - јачи и наЈ 'приступачнији, и кога су ипак за,то саасли глумци. Питање је колико је дубок тај извор, колико се и са колико успеха може још црпсти, а да не помињемо већи број из њих, кој'и су осуђени само на свечане представе, и коЈ - е би, лишени тог лажног костима, као дрвене лутке скрхали и исмејали. Глумачки репертоар остао је у главном стари, ако се у опште може говорити о старима и новима. Постоји читава маса без сумње нових, с којима управа још увек чини покушаје, и како то изређивање траје целе године, то Ј - е изгубљен сваки рачун. У осталом они играЈ - у исто тако добро као и стари. Бележимо г-цу Петковићеву, таленат са пуно нада, који Ј - е без сумње и управа већ запазила и оправдано износи у већим улогама.. Стеријино вече. У среду 30. дец. у очи нове године, приређена Ј - е у спомен рођења -Јована Стерије Поповића (1. јануара 1806. — 25. фебруара 1856.) свечана представа са комадима Зла жена и Београд некад и сад, и пролозима А. Гавриловића и Д. Брзака. Како је управа већ истакла тробоЈ - ку националног репертоара, то се она прилично и наоружала ове вечери. То је у толико потребније било, јер се те вечери од ње много и тражило.