Nova iskra

Број 3,

Богу, да поживи оиште љубљеног архипастира срећно и дуговечно, како би продужио свој започети рад на срећу и понос православне цркве, нашег свештенства, нашег умитељства и нашег свега српског народног рада. Трпбалац.

Шгутгарт, јануара 1899. (Херман Судерман : ,Д):е Дге! ЕеЈћегГеЛег." Драмска аесма у 5 чииова.) Још није прошло ни годину дана како сам на овом месту упознао читаоце са тада новом трагедијом : „Јован Крститељ," од X. Судермана, и са разочарењем које је овај комад немачкој читалачкој и позоришној публици донео, а већ имамо пред собом једно ново драмско дело од истога писца, а са истим делом и једно ново разочарење. Немачка је литерарна и позоришна публика све до овогодишње позоришне сезоне била подељена у два табора, од којих је један тврдио и доказивао да је данас најгенијалнији немачки драматичар X. Судерман, док је други део публике тај предикат захтевао за Герхарта Хауптмана. Исто тако подељено је било мишљење и у критици: Херман Бар и конзорти за Судермана, а Паул Шлентер и другови за Хауптмана. За онога који је као „неутралац" ову препирку пратио, била је иста интересангна али још више поучна. На једној страни Г. Хауптман са својим величанственим драмама : „Пред сунчев излазак", „Усамљени .људи", и „Потонуло звоно", као представник „младе школе" која продире напред, а на другој страни Судерман са својим не мање дивним драмама : „Крај Содоме", „Част", па ако хоћете п „Завичај", као представник „младе школе" која се све више повлачи натраг. Одлучно рећи који је већи и генијалнији, било је доиста тешко због чега се свака препирка обично и свршавала са : „Ве јгшШшз поп (Иври^апЉат евЂ." За оне који се не дају збунити театралном вештином, т. ј. са еФектним сценама, живописним и за око угодним декорацијама и свима оним мајсторијама које Судерман тако вешто уме да употреби, било је одмах после прве представе „Јована Крститеља" јасно,да Судерман нпје у стању и даље да конкурише Хауптману. ПГирој публиције ово постало јасно тек у овој позоришној сезони, када су оба писца изашла са својим најновијим радовима на позорницу: Хауитман са комадом „Кириџија Хеншел", о коме сам у прошлом писму говорио, а Судерман са комадом „Три пера чапљина", о коме хоћу сада да реФеришем. У Самландском приморју, а на тако званој „чилибарској обали" источне Прајске живела је некада једна врло стара жена — полу вештица, полу Питија — која је од вајкада овде укопавала лешине које су морски таласи на обалу избацивали, због чега је и добила назив „гробарка." Једнога дана искрцају се на ову обалу „принц Вите" и његов момак „Ханс Лорбас." Обојица су бегунци. Полубрат Витов „Херцог Видволф" који је овоме отео престо и цело наследство био је најмио Лорбаса да убије Принца. а овај Фингирајући убиство, а да бп спасао свог младог господара, побегне са њим у свет. Искрцавши се на ову обалу принц Вите натера„гробарку" да му покаже пут и начин којим би дошао до жене какву он себи замишља и жели: најлепшу, најчистију, најплеменитију, једном речи: идеал жене. Гробарка му исприча да се на далеком северу, тамо одакле се ни један путник, кога је бура тамо бацила, није више вратио, налази једно острво чији становници обожавају једну чапљу коју држе у једном кристалном двору. Ако му пође за руком да својеручно из чапље истргне три пера, па се са њима врати, онда ће му показати како ће до своје идеал-жене доћи. Принц Вите оде да тражи то острво, а

Лорбас остаде код гробарке да га ту очекује копајући гробове. За време осуства принчева искрца се на исту обалу и Херцог Видволф са својим момцима, бившим друговима Лорбасовим, у намери да иде дубље у земл.у где је живела са своје лепоте чувена Краљица-Удовица са својим нејаким синчићем, наследником Самландског краљевства. Краљица, не могавши се отрести силних просилаца решила је и објавила, да ће само оном пружити своју руку коме пођу за руком да своје остале супарнике у двобоју надбије. То је чуо и Видволф па се дигао да себи извојује краљицу и престо. Одмах, пошто се Херцог са својим људима удалио, врати се и принц Вите са перима од чапље и гробарка му ово изјави : Ако првоперо баци у ватру онда ће му се показати магловита. слика жене за којом чезне. Жртвује ли друго перо пламену, онда ће та жена да изађе преда њ али спавајући, а жртвује ли треће перо онда ће идеал-жена да умре. Принц изгори одмах на месту прво перо, и магловита нејасна слика једне женске чије лице није могао да распозна, изађе му пред очи. После овога крену се обоје, и Принц и Лорбас, на пут и стигну у град где је живела млада краљица Самландска са својим синчићем и где је Херцог Видволф већ био победио скоро све своје супарнике. Млада краљица видевши Принца Вите-а заљуби се у њега а он се реши — и ако није осећао никакве наклоности ка краљици — да се упусти у борбу са својим непријатељем Херцогом да би младог наследника сачувао од судбине сличне својој. Али у двобоју буде Вите побеђен и само Лорбасовом храброшћу спа,сен од смрти, а Херцог буде од светине коју је Лорбас побунио из града истеран. По изјави коју је краљица у своје време дала, требао је Херцог да постане краљ, али краљица хоће Вите-а, јер : „над правдом стоји мач а над мачем љубав." Вито постаде краљ, али остаде несрећан, вечито је чезнуо за својим идеалом. Лорбас видећи шта га мучи, наговори га да жртвује друго перо. Оставпга сам у својој одаји баци краљ и друго перо у ватру и. тек што исто изгори указа се на вратима краљица у спаваћој ха.љини и спавајући ; њена га појава доводи у очајање мислећи да се због њена присуства његов идеал не појав.љује ; због тога постаје још очајнијим. У таквом стању ступа у љубавне односе са дворкињом краљице мислећи да код ње нађе утехе, али све узаман. У то се време дигне Херцог Видволф да опседне х^рад и да силомовлада краљевином, али и ова опасност не може да крене Краља Витеа из његове апатичности. Лорбас мислећи да краљ с тога неће да брани град што краљевина није његова, но младог наследника, реши се да дечка — који је Лорбаса врло волео — убије и тако престо своме господару осигура. Оставши на само са младим принцем,. Лорбас стаде да размишља на који начин да га убије,. али га безазленост и слепо поверење дечково обезоружавају и он узевши принца на једну, а свој мач у другу руку раздражи светину на отпор ВидволФу који, разбившикапије града и јурнувши уград, буде од Лорбаса и светине дочекан и са својим момцима премлаћен. После овепобеде крал. Вите, не могавши. више одолети својој чежњи за идеалом, оде опет у пратњи свога Лорбаса у свет. После петнаестогодишњег лутања по свету врате се обојица изнурени и исцрпљени на чилибарску обалу, гробарци. Вите не беше нашао свој идеал. Краљица, чувши да се Вите вратио, изађе му на сусрет а он дирнут толиком љубављу, реши се да се одрекне свог идеала и да остане код жене која га толико љуби. С тога извади из недара и последње перо па га баци у ватру, али у истом моменту паде му и краљица мртва пред ноге. И сада тек би Вите-у јасно да је оно што је целог свог живота тражио било тако близу њега, да му је било у рукама и да га је одбацио од себе. Увидевши ово и он умире. Ово је садржина ове најновије Судерманове драме. 0 тенденцији исте говорићемо у идућем писму. Ј. АдамовиЋ.