Nova iskra

Страна 50.

Н 0 В А

И С К Р А

Број 3.

— Еп јасе (вајарска сгудија. г. Симе Роксапди&а), — Г. Роксандић већ је познат српској публици по своме „1 5 обу", који је сада у београдском музеју, а о ком је већ изречено и ласкаво стручњачко мишљење. Еп (асе вајарска је студија, по којој се већ могао наслутити рад онакве вредности какву „Роб" неоспорно има. Несумњиви таленат и љубав према своме послу увек су заједно у сваком г. Роксандићеву послу. Та се дружба осећа и у овом рељефу чији снимак износимо у овом броју иред своје читаоце. — Из југоисточпиж крајева Краљевипе Србије. На страни 40. и 41. данашњега броја доносимо 8 скица и фотограФСких снимака, који јасно и верно изпосе лепоту југоисточних крајева Краљевине Србије. Гледајући у слику, прва у левом горњем углу представља Капију од стења у Нишавину кланцу, исиод те је Тунел у истоме кланцу ; у средини је горе : Бела Паланка а испод ње редом : СаИеванкн маиастир, Стари и нови Краљев двор у Нишу, и Нигака окружна зграда; у десном углу горе представљен је Момин камен, а испод њега Водоаад у СиЛевачкој клгксури. — Слеаац (сликао Бретењије). У жарком источњач" ком крају, у дану пуном светлости и ваздуха, ослањајући се о свој штап који му једини пута показује, — враћа се слепац својој кући. Колико је душина бола у опим затвореним очима и полуотвореним устима! Колико је јада не само у његовим траљама већ и у оном несигурном ходу и у оној мршавој руци која му, беднику, очи замењује ! — Мотив из Дубровачког Приморја (скица г. М. Мурата). — Ако си сликар, понеси и у шетњу своју књигу за цртање, јер ти својом тежином неће досадити, а биће тренутака када ћеш задово.љство осећати што је ниси оставио код куће. — Морао је и наш уметник г. Мурат осетити такво задовољство када му се у шетњи по орашачком шкољу нашла књига цртачка при руци, и то баш у часу који га не остави равнодушна. Стара приморска кућица карактеристична по својој спољашности; дете са кошарићем у руци које иде некамо ; топал и миран јужњачки ваздух купан сунчаним зрацима .... све је то тако симпатично, да се и нехотице отвара књига за цртање. Брзо се ниже линија за лииијом, сенка за сенком, — и очас: готова скица. Ко зна, можда ће она некада и онет мучити нашег уметника да од ње слику створи ; а можда ће за увек само скицом. остати. Било једно или друго, ми износимо својим читаоцима овај рад г. Мурата, да се види како наш уметник цртачки стенографише што очима гледа. — Херцеговка (сликао Е. Берне Леконт). — Лепота српскога типа у Херцеговини није одушевљавала само српске уметнике ; загревала је она и многог туђина, а нарочито сликаре братског нам чешког народа, од којих највише издваја и Србима добро познати Чермак. Слика коју доносимо у данашњем броју производ је Француске кичице, а по топлоти израде тако је симпатична да је о њој излишан сваки опис.

Н АУКА Међународни језик. — Вековима је владао у свему ондашњем образованом свету стари јелински језик, и то како у науци тако н у саобраћају. Још више векова вла-

дао је стари латински. Ови су језици продужили владу у саобраћају народа и држава, у вери њиној, и после потпуног изумирања народа својих. За тим је преузео владу у општем међународном саобраћају језик Француски, који све до данас није још изгубио то одликовање. Али моћни образовани народи, оружјем просвете и литературе, моћи културних изналазака истичу свој језик свима оним народима, који с њима долазе у додир и ступају у везу, те можемо посигурно рећи: колико је год данас моћних културних народа, толико је и међународних језика. То опет ствара тешкоће у учењу и ради тога се често понавља захтев за свођењем на један заједнички међународни језик светски. Није давно како је измишљен Волааик, као језик за споразумевање у општем светском саобраћају. Поред многобројних живих језика у свету, и поред тога што се многи од њих дижу на високи степен културе, литературе и музичности измишљати нови језик тешко је критички оправдатп. Ту треба претпоставити да је људски род неисказано себичан, да још ништа пе може од туђег добра примити, нити ма шта имати заједничко. А то је невероватно. Још је теже оправдати такав покушај и с погледом на толике иреседане у историском животу рода људског. Руски часопис „ Жгурналл. Журналов (," у једној од последњих својих звезака доноси о томе питању мишљење и иредлог једног познатог енглеског научара. Ног)е1ас1• ЕШз написао је у поменутом руском часопису чланак о будућем међународном језику. Признајући потребуједнога општег, свима нриступног, а по том и за све обавезног језика у међународном саобраћају; признајући такву потребу и ради бољег схватања и утврћивања симпатија међу културним земљама Елис поставља питање: који би језик могао бити подобан за тај смер ? За тај смер он не признаје као подобне ни мртве језике латински и јелински, и ако признаје да они имају извеснога својега достојанства, а нарочито смишљене језике као волапик не признаје баш никако. Као син практичнога народа Елис устаје на живе језике. По симпатијама он би најпре стао за шпапски језик као за најлогичнији и најпростији од свију романских језика. За руски опет стао би као за језик велике државе, позване да врши видну улогу у светској историји, али му се чини да је тај језик тежак и да се не може скратити. Не гледећи на своје порекло, Елис налази да је и његов матерњи енглески језик незгодан са различитих узрока. Наводи, како се једно ауторитативно лице изјаснило, дани један образован народ не говори тако одвратно својим језиком као Инглески. Чудна је и та истина, да Велика Британија има највише мутавих чему је првенствено узрок језик, док Китајци, имајући понајвише ритамски језик, никад не муцају. Не може се узети, да ова тешкоћа у речима долази од ма каквог органског недостатка нервне системе у Иинглеза; узрок ће томе бити сам језик. Даље Елис мисли, да инглески носи највећи степен неједкакости, пошто виши редови инглеског друштва говоре сасвим друкчије него нижи и врло се тешко споразумевају. Сме се слободно рећи да инглески језик сем трговачких одпоса нигде нема мећународног значаја у свету. А то је резултат островског положаја инглеске расе. С тога, по мишљењу Елиса, најпогоднији како за међународне односе, тако и за науку, јесте Француски и ако би то мишљење у самој Инглеској нашло најмање предусретљивости. Ради тога писац и износи своје мипшење у руском листу, пошто руско мислено друштво уз широко учешће других народа дужно је озбиљно занимати се питањима о интернационалном језику стварајући тиме и сталну основу за развиће прогреса. Донекле су Руси већ решили питање баш у смислу ЕЈлисова захтева, пошто је у Руса распрострањен Француски језик више него у ма којој другој јевропској држави. Ну Елис ипак страхује да Руси не одбаце предлог