Nova iskra

Б гој 10.

ИСКРА

С транл 175.

ријево, Вошановац, Врбница, Орљоно, Вошњак, Полатна, Кочетин, Допушник, Тићоиац п Свињарево ; 2. Витовиица (293 км 2 . — 15.520 ст.) на км 2 . 53 ет. Она има 11 села: Рановдц, Мељница, Црљонац, Еобиље, Кула, Манастирица, Старчево, Еладурово, Еамиште, Витовница и Аљудово ; 3. Вуеур (111 км 2 , — 4.890 ст.) на гсм' 2 . 44 ст., са шест села: Вусур, Табановац, Вудовац, Ервире, Всзичево и Ђуринац: а 4. Ер уиај а (46 вм*. — 840 ст.) на км 2 . 18 ст., само два села: Еруиаја и Магудица. У сливу Млавиие притове Тиснице нема ни једног пасељеног места. Па карти могрешно внше : Вродарац, Мељница, Четереш, Ри^ре и Сувп Дол. Тако исто ногрешио су означени па карти као засеоцн ови крајеви: Точка, Дабоиац и Селиште. Т. Р.адивојевић.

КЊИЖЕВНОСТ Франсиск Сарсеј 1828.-1899. Ових дана*) умроје у Паризу зиаменити позор. рсејиста Сарсеј, који је иоред Сент В е в а и Вр п нстј ера важио као један од црвих у својој струци. Родио се у Дурдолу, у округу селскорашкоме (Бераг^етеп! 8ете е4 О јзо ), 8. октобра 1828. г., где јепримио прву цаставу. Своје школовање продужавао јо час у Шарлемањеву лицеуму час у знаменитој Есо1е в о г т а 1 о ; овде је апсолвирао своје последљо испите у доба, кад је букпуо устанак у јужној Угарској и кад је сва Европа смрдела на барут. Еако веле, с њиме су изагали из скамије знаменпти историчар Тј о р и приповедач А б у. У школи је био одличан ђак, али по и послушаи ђак. Његова иепољавања и истицања начппила су од њега право еп1ап! 1, еггШе, да је често своју околину у бригу бацао. Еада јс Свршио философско науке, којима се свесрдно одао, Постане гимназијалним учитољем у Греноблу, одакле је морао отићи због оштрих, отвороних и пстинољубиких чланака, које је наиисао у маленом месном журналу. Отпуштен из службе, Сарсеј одо у Париз, где га Ф и г а р о и Јјвропски Р е в и оберучко приме. 1859. био је воћ сарадник и Иародиог мњења (Оријоп На1Јопа1е), радоћи на њему иеких десетак година. За све ово време радио је он час политичие час стручне чланке, док се 1867. г. није сасвим одао позоришту и у томе нослу радио до своје смрти. Радећи иа политичним листовима, иарочито на Тапу и Фигару, изазвао је он читаву борбу, која му је створила легије од непријатеља. Еад га нису могли пером утући, онда је позиван иа двобоје, које .је срећно и благонолучно свршавао. Њогово сурадииштво на XIX в е к у, листу, који је Абу осгЛзвао, изазвало је гоњење и мржњу од стране Мак Махоиа, који се није дотле смирио, док му није натоварио на врат тамниду и губитак грађанске части, заизвесно време, уз велику новчану казну. Можо бити, да се Сарсеј не би толико нодигао, да нијо настао прелом 1867. г., када се — као што већ напоменух — одао сасвим^ позоришиој критици. Он је био жижа позорпшна. Страх и трепет јадиих писада, којима је даван на милост и пемилост, и од кога им је долазила смртна пресуда, јер је врло мало њих, који би могли рећи, да на њих Сарсеј није утицао. Па тшак нијо био тако нодантан као Вринотјер, који .је иолазећи од граматике и Воалоа, сво мерио као најсуровији ортодокса. Сарсеј је био умереннји. Ои је држао средину између крајности ; нити је допуштао нроволику слободу, нити нак захтевао строгу класичну укрућепост. Пз њога је говорио природан, здрав разум, којн је кројио и одређивао свому границе, аналишући и вршећи екснеримента, као ваљан хвмичар у својој лабораторији. Зато Сарсој иије могао никад стоћн спмиатије у оних, чија су чула и сувише нреФињона и развнјена била. Норед критичких радова С о т е (1 х о п в сотеИеппсз ко.ји га јако истакоше, важно јо номенути његову Н1§1;о1ге (1п 81е§'0 с1 е Р а г 1 в, где описује живот париски у вромону француско-немачког рата; Бс то! о! 1а сћозе, читав низ литерарно -Филолошких члаиака, и његово младалачке У с п о м е п о. Па ииак ће сво то тама појести, нарочито његове сатиричне новеле и нрииоветке, само ће вочито сјати имо позор. критичара, који јо за ових нослодњих тридесет година владао париском позорницом. СонппепШог.

УМЕТНОСТ позориште Четири Витеза, ф а и таст и ч н а л е г е н д а у н е т ч и п о в а с п р е д и г р о м и н о в а њ е м, н а н и с. А н и с о ]! у р ж о а и М. М а с о н. С фраидуског. — У Нар. Позоришту 29. аирила (нрвн нут). Ч е т и р и С и и а Е м о н о в а - (Ј и а 1 г е Ша Аушоп — носи назив једиа од најстаријих легенада Фраицускнх. У њој су

*) 5 маја 1899 г.

оневаии догађаји и Фаптастичие авантуро четирн сипа Емонова н њихова борба са Шарлемањем. Из то велике и разгранате несме XII века многоструко и кроз веково ирепеваване и нренричавано до данашњнх забедежених варијаната, узето је неколико момената за прву грађу комада, који смо ово вечери видели у Нар. Позоришту под именом Т 1 о т II р и В и т е з а. Чотири с.ина Емонова: Ришар, Рено, Роланд и Раул узимају иа се витешку дужност, завот своје матере, да нађу изгубљсну кћер Шарлемањеву, (Здету, која у овај мах живи као с.ељанка и иезнано сироче у некога сиромаха Ружично Доље. Знак но коме ће Кардо познати своју кћер, амајлија је о врату девојчину. Алије и зли витез и врач Можис предузео да се дочепа те амајлије, и да њоме нротури своју кћер Хедвигу као изгубљоно Шарлемањево дете. Противу храбрости четпри мача, Можис је погаао у борбу са својом врачевом мудрошћу и помоћу злих духова. Четнри внтеза, као сви обични смртни, имају својих слабости, и њима ће, по савету врача Мерлена, Можис сатрти своје противнике. 1 'ишар се радо коцка, Ренојејунак и кавгаџи.ја, Роланд јури за љубавним авантурама, а Раул је вечито на пијанкама. И чотири витеза нролазе кроз хиљаде искушења и онасности, познато епско искунљивање витешке задаће, док пајзад у пркос Можисовој мудрости јуиачки но испуиише завет материн, и Одета би повраћена Шарлемању. — То јо у главном догађај, унесен овдо из песме, само још развијен у стотину ситнијих, у комаду доста нагомиланих, ближих или спореднијпх епизода. Песма Четири Сииа Емонова долази у нпјчувеније и најлонше пронзводе народне енопеје Француске. Између песме о Роланду н нознијих Феудалних циклуса, иза Карла Великот а нред крупним догађајима Феудализма : норед своје широке литерарне вродности, опа је својим временом и садржином, чак и са културних спомена толико истакнута и интересантна, да јој неки (Тате) дају значај најлепшег и најпотпунијет споменика из првих дана Феудалних. Толико иитересантности и хвале одиста би ишло у прилог избора сваког који бп се хтео послужити тим градивом, па и у прилог занимљивог и уснсганог драматизовања, које јо Вуржоа покушао у овом комаду, н ако та срећа није раскошно нослужила нисца Ч е т и р и Вит еза. Узани и искинут догађај, затим слобода и нромепе којима се нисад нослужио у драматисању, а највишо њогов врло скроман успех и сувише нас удаљавају од првог извора, да би их требало доводити ближе у везу ; али је и у тој натегнутој паралелн неколико потеза који најкраће али још прегледно карактеришу цео комад. Избор срећних момената из тог великог снлета, избор сиоредпих украсних епизода , први корак у таво пежпо градивб тражи и врло пежну руку. Познато је колико и код најсрећкијих народна бајка у таквим нриликама мора да изгуби од своје чисте, праве ноезије; поезије свежег, негато мало дивљег, али наивног и великог. Витошки карактер и време Шарлемањево нренети су у буржоаску средииу овог вева. Четири витеза емигрирали би за револуцијом; украђена приндеза Одета, вечитн кандидат, авантурисала би можда и данас тамо нсгде на граници Велгије (за такво стварање илузијо, у том злом удесу, она јо поред писца захвална и свом нрсдстављачу на београдској позорници); силни врач Можис спутан је у неколико шарлатапских мађионичних »вумстова« ; па народ што дочекује господара о д з а м к а, гато чека призор пред џелатом, сељак из Ружично Доље, гомила на париској улици : колико је сво то далеко и у истиии изгубљено за Шарлемања. Затим све то без целине, искидано на стотину ситних, често потпуно без везе или нзлншиих и претрпаних енизода; развучено, и за данашњу скупу пажњу и сувише дуго, заморно, досадно. Најзад једино што би се још с целим комадом могло учииити, и ради чега је он у осталом и са прилично разлога и преведен, промашено је на нагао.ј позорници. Еао Фантастична панорама она је лепша и паметнија од толиких воји се са истог разлога држе за недељну н дечију публику ; са в.пше поезије, више наивног, вигао племенитих и великпх осећаја, али и за представљапе на позорниди са вигае и раскошнијих техничвих потреба но што их бодна милостиња уметности у Србији покрива. — Оиај јадни замак Можисов, чаробна ватра, галерија манастирска, галерија замка Емонова (што се бар пе каже »авлија« вад је већ све на ту природиост упућено), иа оне Фантастнчне слнке, Вагдад... , дванајест, д в ан а ј е с т п о р о в а ф р а н д у с к и х ! За тако далеке илузије, тсшко би било позајмитп где Фантазије. Еад их наша триељива нублика нема, верујте да их не може бнти више. Она неће завапити па она досадна. и пзбледела 2—3 салопа, ону вечито уиотребљнву историску тамниду (у српским комадима по чудној Фаталности опа је увек чссто била потребна), она 2—3 »предјела«, можда 5—6 жбуиова, и боз икавве поштеде оиај стари, оседоли храст; њу не вређа »последља мода« на Душаиову или Шардемањеву двору, нпти извештала блуза са Вањице у »јулију Цезару« ; она мирно гледа костим Хеирика III. позајмљен свима вековима од Адама до дапас; опа верује да је она поцрнела и наерена стреја престо славног Шарлемања ; она се дивп воличанственом храму Мајстор Маноловом; она се одушевљава у »силно.ј војсци« оиом гаесторицом-седморнцом јаднпх статиста, малих, кривих, што сс гегају но позорници или као у »Сеоби Србаља« скоро вотрљају у својим дебелим напетим вожусима. Али гдо простаку њенс илузије, ту јо крај. Глумци су можда били и добри. Вар ГриФОн (г. Дииуловић) је, коливо сб сећамо, усред тога мотежа, кашао своју публику. т. м у з и к А У К. С. II. Позоришту нриказан је II т и ч а р, оисрета у три чина од Хелда и Веста ; музика од Карла Целера. По тону, тексту и радњи Птичар је немачка опорота, а но свом нарочитом локалном колориту, она је бечка. У Форми и обради