Nova iskra

Број 11.

НОВА ИСКРА

Страна 189.

Шекспира н. пр. има само пет шест драма, од Гетеа и Мо- I лиера по две три, од Голдонија ни толико, од Расина само ! једна, од Корнеља ни једна. А што се тиче модерне, н. пр. француске драме, која се код нас више преводи, ни ту се ј репертоар не одликује избором : у множини писаца од пролазне вредности, једва видите Диму и Ожијера са по три четири драме које по три четири године чекају на ред. И онда, наравно, такав репертоар, у коме литерарног избора тако мало има, не може остати. ГБега треба попунити и побољшати, управо попуњавати и побољшавати поступно, и ако за то неких тешкоћа има. Јер, најзад, све се те тешкоће дају савладати. Ако публика није спремна да прими бољи репертоар, спремајте је тиме што ћете јој све бол.и репертоар давати. И овде вреди оно Сарсеово начело, и то још много више. И после, публика и прими каткад. Ако није примила Клавига примила је Егмонта врло добро : представе овог комада спадају у оне које су зимус највише биле посећене. Има, дакле, ствари у класичном репертоару које неће ни публика одбацивати. Тим стварима нопуњавајте свој репертоар, њих непрестано имајте у виду. Колико их год више дате и омилите публици, толико сте иодигли углед Позоришту, толико побољшали његово стање, толико одговорили његову позиву. Јер, најзад, то и јесте позив Позоришта: да негује озбиљан ренертоар, да даје драму од праве литерарне вредности. Често се у последње време чују неки, нарочито женски гласови: како Позориште требанајвише онерету да даје, како је у оперети будућност његова, пут којим оно треба да иде итд. Ништа, међутим, није нетачније од овога. Оперета, најпре, није никаква озбиљна тековина. Оперетска музика-није најпреча за неговање музике у нас. Заправо неговање музике, нужно је класичној музици места наћи, оној коју је сад баш Позориште узело неговати и ради које је и нарочите концерте морало установити, кад већ и о неговању музике оно мора да брине. И после, оперета не одговара ни способностима нашег Позоришта: саставу глумачке трупе, н. пр. и иначе. И напослетку, она се противи и самој природи Позоришта, његовом устројству, законским наређењима итд. Ако, најпоеле оперета ипак, треба више да се негује, нек се начини једпо нарочито нозориште за њу. А ово Позориште, међутим, мора неговати драму и имати што чистији књижеван репертоар. Јер је оно, као год и Француска Комедија, као Бург, и као и свако друго еубвенционисано, државно, народно позориште, обвезано да озбиљан репертоар негује, да класичну драму износи. То је његов позив, његов задатак, циљ, мета, дужност, пут којим треба да иде. И ето на тај пут гопи га баш национални репертоар. И ето то је та прва корист коју овај репортоар доноси. ((јв1чшп1к ск) Навле Поповић.

Сјшсис је пссие певао са лакоћом, каква је ретка. Имаојо речи као плеве. Није био охол; није био славољубив, и за то је и неиознат остао. Писао је у »Зори« неколико причица и новела. У »Вили« г. От. Новаковића има ттамнаних његових песмица. Најлепше несме штамнано су у »Врзином Колу«, али су махом ти бројеви узапћавани. Превео је Марсељезу и то тако, да од оригипала ни мало пе одступа. Драматисао је Тараса Вуљбу и Гусарског краља. Обе те драме нестале су из Народиога Позоришта. Превео је 111 а х Краљу, Мајур Сунцоврат и још иека дела. Оженио се у Смедереву 1874. г. а умро 1875. Није довршио медицину, јер због рђавог унрављања имањем од страпе старалаца није био у материјалној могућности. Оставио је но смрти неколиио свезака својих песама, који су већином пропали. Рукопис од три иесме : В е р о в'о с а м, Љ у б и о с а м, Н а д'о сам се предао јо своме сестрићу Арси Ј. Милинковићу, којијетај рукопис дао г. Сими Аврамови' у, кад је тражио да нешто иише о Ђури. Том приликом дао му .је и рукопис нревода драме В ечити Јуда. А ДТ. Парне (сликао М. Туман). Парке су римске богиње и исто су што и старогрчка М о и р а. Парке су суђајс т. ј. богиње неизбежне човекове судбиие: рођења, "среће или несреће за његова живота и смрти .... Римљани су из ночетка обожавали само једну нарку, али су их доцније имали три воје по именима беху К, лота, Л ах е з а и А т р о п а. Зграда генералног консулата Краљсвине Србије у Скопљу (но фотограоији). Ово је оиај дом у који су унрти иогледи оиог ојађеног дела срнског народа коме је Усуд доделио тешке дане робовања; ово је онај дом на ком се ноносно вије тробојница српска — нада браћи заробљеној да имају брата слободнога који их не може и не сме заборавити. Овај је дом својина српскога сина потлачене Маћедоније, дом Србина скопљаица Томе Јовановића који иогибе ових дана од небратске бугарашке руке. Турска војна музика честита пред српским консулатом у Скопљу крсно име Њ. В Краља Акександра I. (но ФотограФији). Лен зимеки дан, рекао бн пролећии је, освануо у Сконљу. Св. Никола Крсно је име Њ. В. Краља Алексаидра I, те турска Царска Војпа Музика дошла нред српски консулат да преко српског дипломатског представника честита Крсно Име срнскоме Краљу. Срби скопљанци окупили се око консулатског дворишта, слушају царску музику, на знајући за што .је ту, шаљу у немом изразу и своје најлепше чсститке и своје нетвековне жеље. Биће белаја (сликао г. У р о ш П р с д и ћ). Доручав је већ снремљен и тек што се нородица није окупила око стола. Нешто љубопиство а нешто и добар дечји апетит доведошс малог голуждравца у танахиој кошуљици до већ снремљенога стола. Ко ће сачекати старије када се и он сам може да послужи ? Мало се пропети на нрсте, нружити ручицу, па .. .. б и ћ е б е л ај а ! Већ позната г. Предићева марљивост у изради и симпатичност изабраног нредмета одлике су и овог вао и свих осталих радова овог срнског уметника.

Ђура Јанковић, срп. песник (по ф о т о г р а ф и ј и). 'Вура Јанковић, син Пауна Јанковића — Баће — (бившег нопечитеља правосудија, просвјешченија и Финансије, члана Совјета), унук Јапка Ђорђевића Десимирца члана Правителствујушчег Совјета, рођен је у Веограду 1851. год. Фебруара месеца. У Веограду је свршио гимназију и три године права, па је опда отншао у Грац, учио медицину а одатле у Беч опет тога ради. Био је бурш, и имао је неколико двобоја. Његово нежно бело лице, било је ишарано од удараца мачева. Био је плав, веома симпатичан, и мушкима и женскима мио ; добар друг; делио је сваку пару са друговима. Кад му је било 16 година заљубио се најнре у једну, па онда У ДРУ Г У девојку, којима је љубав у стиховима изјављивао и то без застоја, без нретходне спреме, н цео би говор водио у стиховима. 11 немачке је несме невао.

-ј -Емило Кастелар »Не може се тежи и несрећнији положај зампслити од ноложаја великана воји је нринуђен да гледа последњи ронац своје изнемогле отаџбине и који мора њом да управља за све време наступа, несвестице и беснила који њеном распаду претходе, ц да гледа како јој знаци живота један за другим ишчезавају, дов најзад ништа више не цреостане до хладпоћа, мрак и трулеж.« Ове речи чувоног есејисте Маколеја падоше пам на ум када прочитасмо вест да Је наЈвећи Шпањолац овога века, Емило Кастелар, умро. Сиромах Кастелар. Педесет година неустрашне борбе и неуморног рада, како на политичком тако и на научном иољу, војејеовај славни нотомак славнога Сида Кампеадора за снас, благостање своје драге^ отанбине провео, остале су безуспешне ; сви његоци нанори да своју отаџбину — некадању владарку земљине кугле — спасе од спољњег и унутрашњег