Nova iskra

Страна 192.

Н 0 В А ИСКРА

Е рој 11.

Мс1)у помшама и изненађењима што их је Нар. ЈГоиориште иринремило освежењу своје већ заморне нублике, у овим мршавим данима сезоне, вечерн Г-це Шумовске свакаво су једно од најсрећнијих и најцријатнијих. За своју нрву појаву на београдској иозорници Госиођица је изабрала три улоге : М а г д у (Судерманов »3 а в и ч а ј«) 0 р д е а н к у (Шидерову) и М а д о г Л о р д а. Магда, познати нородични бунтовиик Оудерманов, одбегдаје од куће, од самовоље очеве, од старих, суровмх обичаја и нредрасуда, од наметаног јој нросиоца, и иеке досадие тетке. У туђем свету својом заслугом постада је велика и славна, и када једном, случајем неким, као прослакљена уметница дође у свој завичај, њеније познаду, и ту сад у новом сусрету у кућм настаје читав пиз породичних сцена и — старе борбе, коју отац и кћи и даље неуморно и сад све заоштреиије и Фатално настављају. Отац је и даље неиопустљивн нородичпп тиранин, наоружан старим патријархалним моралом, расноложењем неврастеиије и сад још у скрупулама официрске части и — сумњом у добро очувапо име своје кћери. Магда .је стари бунтовнички дух, подигнут сад још амбицијама уметности и славе, цупим уверењем у своју личну вредност и слободу и охрабрен симиатијом Судермановом. Ту Магду изабрала је Г-ђца Шумовска за своју прву нојаву пред београдску публику. Ми нећемо ни овде крити своје задовољство, што у свелмни и наивностн београдске нублике има још толико, ако и конзервативног, нрнродног и иаметног инстикта, да јој се Магда не допада, али хитамо да кажемо да Судерман може бити задовољан својим тумачем у Г-ци Шумовској. Њена лепа, свежа и врло симнатична појава, њени смишљени II врло слободпи покрети, њена дикцнја н њеиа преданост Магди: доиели су овој иадувеној и несимпатичној Оудермановој фигури више симпатпја но што их је она навикла у београдској нублициНајвећа новина у Магди овога пута била је њена брижљив.о и до ситница прецизно проучена игра. Али како је Г-ца Шумовска донела Магду са немачких позорница где је уз познату симпатију Судерману сваки његов мотив израђен, нијансован до најмањих потеза, то је у овој улози, и са замеркама на неколико наглих и нешто декламаторских прелаза нарочито код топлијпх н нежнијих места, иублнка ове вечери остала још у недоумици у тачпом суду о њеном таленту и вредности, о њеној оригиналности, и вишс је, уз симпатичну нојаву, видела у аој добру шко лу глумачку. Али је зато, и поред учињепе резерве, са много искренијом и сигурпијом хвалом поздрављена њена јунакиња 0 р л е а н к а. Поред марљиво проучене улоге и срећне спољашности, лепа јунакиња Орлеанка имала је ове вечери нрскрасну дикцију; и само они који зиају колико је то за нас на данашњој београдско.ј позорницп новипа и изнонађење, разумеће сјајан комплименат што га је у усхићењу (мало незгодпо) о њеном српском језику рекао један од критичара, и колико би радо нз тих уста чули Јакшића, Војислава, Стерију. Трећа улога и у којој је, изгледа, Г-ца Шумовска стекла највише успеха, била је М а л и Л о р д. М а л и Л о р д је драматисани (нечији) роман а 1а РеиШе! Млади аристократа оженио се девојком грађанског порекла и зато је искључен из нородичног круга и љубави свог старог и строгог оца. Нлод тог неблагословеног брака је Мали Лорд, који ће најзад по смрти очевој и осталих постати једини наследник добара и тит^ле, и помирљиви дух у овом породпчном раздору. То је красан, мало несташан дечко, васпитан врло слободно, амерички (где се, узгред буди речено, нроживљује први чин овога романа). На позив из завичаја очева он ће се настанити у свога деде, а усред утегнутог и суморног двора, и под титулом Лорда, он ће и даље остати безбрижни, нриродии мали Америчанин; алићесвојом племенитошћу, својом топлом љубављу нрема деди, матери, свима, својом ведрином откравитн ледепо срце старога гроФа, помирити усиомене свога заборављеног оца и своје несрећне презрене матере, и повра* тити лшвот овом опустелом и суморном гнезду совином. Г-ца Шумовска уиела је у своја »дјечачића« сву свежину, сву живост, сву лакост своју. Мали Лорд био јо врло лепо и пријатно нроведоно вече ; само штета гато је комад тако лак и баналан, да се не може ни дванут гледати, и што већ другог вечера, кад се изгуби оно мало интереса Фабуле и новине, човек иа досади и доколици можда опази колико јо тешко само вештином играти наивност и нежност Малог Лорда^ колико су многа места можда више мазна по нежна, или неки нокрети пре усиљени но наивни.... Већ из ово неколико искиданих утисака није тешко опазити да је Г-ца Шумовска примљена симпатичио, н да се она својом игром старала да тој пажњи савесио одговори. Споменувши Магду ми нисмо крили резерву и бојазан да већ њом окарактеришемо игру Г-це Шу-

мовско; али је нозгодно, и ако чудно, са више воље учинити то, искрено II тачно, и иза последњих двеју улога. Само на први поглед разполик, у самој ствари цео овај репертоар врло је узан, једнолик, сувише типичан, да би хтели да у њему нађомо све што би код Г-це Шумовске као даровите и добре глумице хтели да видимо, и чему .је можда мало прилике било да со покаже. Магда је иесимпатичан, надувен амбицијама, утегнут Судерманов дисидент, Јованка идеална, магловита поетска Фигура, Мали Лорд безбрижаи златан дечко из романа. Све су то занимљиве али ситне, мајугане Фигуре. У свима њима мало је великих, пуних, правих осећања; мало срца, слабости, страсти, живота; ипједно од њих није ж е н а. То је што смо хтели још да видимо у Г-ци Шумовској, на да много искреније и топлије зажалимо што можда неће бити среће да јо још доста нута н скорије видимо, и што није наша. III.

II А М Е Т А Р б|18. јуиија 1874 (ире 25 година) умро јо Фраи Курелац, члан југословенске академије. Родио се 2| 14 јан 1811. (0 његову књижевном раду има у Летопису Југославенске Академије). 111-23 јунија 1849 умре у Веограду Исидор Стојановић, ироФосор историје у лицеју, члан Друштва Српске Оловености. Родио се у Српској (Старој) Кањижи. (0 његову раду има у Гласнику Д. С. Сдовесности). 12|24 јунија 1849 (пре 50 година) умро је у Београду од колере Павло Арсенијевић Поиовић, секретар држ. савета. Ђаком у Пешти радио је на Павловићевим Срн. Новинама. Г. 1841 предаду му редакцију Срн. Новииа у Београду, по том постане секрстарски иопеч. просвете, за тим секрет. дрлс. савета. Има његових прилога у Срп. Летопису. ■ (сј^С»- ОО 1 -^) 1 БИБЛИОГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Брак после смрти. Приповетва из срнског живота. Наиисао Ј. X. В и д о ј к о в и ћ. Издање књижаре Ст. X. Поповића. Крагујевац. ГПтампарија Ст. X. Поиовића, 1899. — 16-на, стр. 142. Цена ? 2. Надонолици. Тасине белешке. Прва свеска: 1, Страпши бројеви, 2. Самоубиства, 3. Стрељањо злочинаца, 4. Неједнако суђење, 5. Сировод осуђоннка, 6. Употреба оружја, 7. Наши свештеници. Београд, Нова Трговачка Штамиарија, 1899. — 8-на, стр. 53. Цена 50 пара дин. 3. 0 дводомном систему, од Слободана Јоваиовића (0штампано из »Бранича«). Београд, Штампарија Д. Димитријевића, 1899. — 8-на, стр. 86. — Цена ? 4. ГраФ Л. Н. Тодстој: Васкрсеније. С руског превео Ј ов а н М а к с и м о в и ћ. Издање књижарнице код Вука От. Караџића Св. Ф. Огњановића у Срем. Карловцима 1899. Српска Манастирска Штампарија. 8-на, стр. 48. Цена 20 новч. 5. О г о I Ј ј а у Шко1ајсу1сТо18(;ој: Иккгзписе. Еотап. 8 гизко^а ргстео М ј 1 а п р 1. М а г е к о V1 с. 8уегак 3. — 2а^гећ, КаИаЈот Кг. 8уеис. Кпј 12 јгс Егапје биррапа (К. Аирг), 1899. Т18ак Ап1ипа 8оћо1га и 2а§ге1)и. — 8-па, стр. 73—120. Цена 20 новч. 6. Бићеш раденица. Обична приповетка. Читанка намењена дсвојчицама. И књига Споменика Јоваиа Гавриловића. Написао Л. Ш. Демезои; с нредговором Жила Симона члана Француске Академије. ГГревео М и л о в а н Ђ. I 1 л и ш и ћ. У Веограду, штампано у Парној Радик. ГПтампарији 1899. Издање Учит. Удружења. Књига XVIII.8-на, стр. 215. Цена 1,20 дин. 7. Лутајуће душе. Приповетке за иоуку. Намењено задругарству. Од Велислава Јањића економа. Београд, Штампарија Савића п Компаније, 1899. — 8-на, стр. 132. Цена 80 п. дин. —-~®ф'фф''ф 3