Nova iskra

Отрана 206

НОВА ИСКРА

Број 12.

силу Марсову, па вам је тим самим разрешена и ова природна загонетка. Привлачна је сила оно, што као невидљив конац не да Дејмосу да се од Марса удали всћма, него ли што је сада. Када би се Дејмос кретао брже, но што се сада креће, „канап" би се тај прекикинуо т. ј. тада би његова центрифугална сила надмашила привлачну (центрифугалну), те би Дејмос ишчезао у неврат. Ако би се пак његово кретање успоравало, тада би се Марсу морао дотле приближавати, док се најзад привлачна (центрифугална) сила не изједначи са замајном (центрифугалном). Ако би се то успоравање наставило и даље, да се та једнакост поквари, онда би се Дејмос неминовно морао срушити на Марсову површину. Све ове чудновате прилике, уз које иде још и то, да се ни Дејмосови ста*новници не смеју померати слободно, ако не би желели одлетети кроз ваздух у неврат, сусретају се и на другом Марсову пратиоцу, Фобосу, па још и у много јачим размерама. Истина је овај нешто мало већи од свога брата, али је, с друге пак стране, много ближе главној планети : 9340 килом. од средишта а само 5968 килом. од површине Марсове. А то је толика даљина, да би је обичан пешак, одмарајући се по 12 часова дневно, могао прећи за 99 дана и 5 и по часова. Кад би нама н а ш Месец био тако близу, онда би нам његов колут, што га видимо, изгледао 60 пута већи, него ли што изгледа опда када је земљи најближе. Он би нам тада давао толико светлости, да би нам било излишно и гасно и електрично осветљење — кад год је пун Месец, јер би тада био сјајнији 3200 пута но што је у садашњим приликама. По себи се већ разуме, да ири такој близини Фобосовој, мора му и брзина бити велика т. ј. време једног његова оптицања око Марса веома кратко. Оно износи 7 час. 39 мин. 14 сек. То је највећа брзина за коју ми у опште знамо код небесних тела. Пошто се пак Марс окрене један пут око своје осе за 24 час. 37 мин. 23 сек., онда је, према горњем, јасно, да ово обртање не стиже да покрије прави правац кретања Фобосова. То пак чини, те Марсовим становницима оба њихова месеца изгледају као да иду један према другом, при чему им Фобос излази на западу а залази на истоку ! И осим тога, у току једнога дана, они га виде да изађе и зађе по 2—3 пута, јер циклус тих појава траје 11 часова или 0.35 део Марсова дана. Како то сбе иде тамо брзо, кад упоредимо са приликама нашега Месеца коме за један оптицај око Земље треба 27 и по дана, а 29 и по дана да дође до истог положаја! Читаоцима јамачно већ није право, што су највеличанственији призори у природи пренети на друге небесне светове, а код нас све иде на један калуп, монотоно. Ако ништа друго, оно је бар могло, да нам је тај један једини наш Месец што год ближе, те да имамо и доста светлости ноћу а и да се нагледамо бар његове површине ! Ја ево хитам, да — први пут сада — у пркос таквој жељи изјавим, да се ми још срећним можемо сматрати што нам Месец није тако близу и што се не креће онако брзо као Фобос, па макар да смо лишени задовољства да 2—3 пут дневно гледамо како се пред нашим очима врше све мене Месечеве. Јер када би*нам Месец био тако близу, његова привлачна сила на Земљу била би веома јака. А познато је, да она, у вези са Сунчевом привлачном силом, код нас, — на Зем.љи — чини прилив и одлив на мору У такој ирилици би Месец код нас посведневно изазивао бурне таласе, високе као Хималаји, који би се бесно отискивали на наше копно и рушили му обале. То би пак учинило, те приморја, на велику даљину у унутрашњост, не би била подесна за обитавање, а о морепловству не би било пи трага ни гласа! А данашње флоте, поморски ратови, блокаде деФинитивне и формалне!? За Марсове пак становнике срећа је у томе, што су му пратиоци онако мајушни, те и прилив и одлив од

њихова утицаја мора бити посве неприметан. Ну они, с друге стране, не уживају неке од лепих призора што нама износи наш Месец. Мене (фазе) Дејмосове може без дурбина опазити само онај становнихс Марсов, који има веома оштро око, па, и саме Фобосове мене једва се и опажају слободним оком. А због онако знатне близипе, ови се пратиоци виде само у мбнама четврти прве и последње, а не виде се у мени луног месеца, јер раван њихове путање лежи веома близу Марсове екваторске равни, те ио томе Сунце помрачава сваки њихов „пун месец". Интересанто је још и то, да поларни становници Марсова континента никада не виде ни један од ових пратилаца. Фобос се не види већ ни преко 74° ширине. Ну ако би Марсови становници имали јаке дурбине, који би увеличавали око 6000 пута, они би — при јако разређеној и необично бистрој атмосфери — могли видети Фобос на такој близини, као да није даљи од 1 километра. Они би, дакле, с Марса могли видети, како с Фобосом заједно оптрчавају (око његове осе) његови стаповници — кад би их тамо могло бити. Фобосови пак становници, с друге страпе, уживали би, у горњој прилици, у једном још величанственијем призору при посматрању своје главне планете Марса. Овај би им изгледао као какав џиновски колут, који би на небесном своду захватао простор од 1520 квадр. степена (42° 97' пречника), а то би била површина 6000 пута већа него ли што је наш Месец захвата на своду. Које би перо могло да опише и кичица да наслика онај величанствени призор који се показује Фобосову становнику, када му се Марс колеба пред очима на небесном своду ! Слободним оком, могао би он на овој планети разликовати планине, мора, канале, острва. А кроз какав повећи дурбин, чак би био у стању, да на Марсовој површини разликује предмете од два и четврт метра дужине, дакле би могао нознати на пр. у облику мрке тачке кола када се крећу, а ла1је и зграде могао би већ видети и у неким појединостима. Свакако да би још интересантније било, када би Фобосови становници имали велики Лилов или сада највећи наш — Јерков дурбин. Тада би могли на Марсовој иовршини разликовати, као тачке, предмете од 4 саитиметра, на пр. столице и др., а људе, наше величине, јасно би видели како се крећу. ТТо улицама Марсових вароши видео би се свет како иде тамо амо — као да мрави тамо гмижу. Цела та слика морала би изгледати оиако исто као што изгледају вароши и предели наше Земл,е са висине од 1800 метара из балона. Је л' те, да је то лепа панорама ! Поред свега овога, сада би са свим умесно било питање о узроку, еа кога се о овим интересним Марсовим пратиоцима није ништа знало у раније доба, већ су пронађени тек ту скоро, за доба наших дана. Одговор на то, ма како да је прост, премашио би сврху овога члаика и развукао би му границе више, но што сам му их још у почетку одредио. За то ћемо, целине ради, завршити са тим питањем у неколико само речи. Да Марс има својих иратилаца, слутило се и наглашавало још и у ранијим столећима. Још К е п л е р, пре 288 година, по открићу Јупитерових пратилаца изјавио је, да Марс мора имати два, а Сатурн осам пратилаца. То је закључио на овај начин. Венера нема ни једнога пратиоца, Земља има једног, а Јупитер четири. Претпостављајући, да се са повећањем даљине планета од Сунца, њихово слабљење сјајности мора накнађивати већим бројем пратилаца, Кеплер је узео, да њихов број расте у квадрату. И одиста је веома интересантна ствар, да је и код овако рђаве поставке — макар даје и Кеплерова — ипак резултат испао тачан. Познати енглески сатиричар С в и ф т, у своме делу „Гуливерова путовања" (1826. год.) хтевига јамачно да исмеје астрономске методе, пнше овако : „Астрономи ове