Nova iskra

Број 12.

НОВА ИСКРА

Страна 207.

земље (Лапута) проводе највећи део свога живота у посматраљу небесних тела помоћу инструмената, који наше у многоме надмашују. Еако су они у својим проналасцима измакли много даље од нас — они већ броје .10000 звезда, док су наша највиша рачунаља једва доспела до трећине тога броја. *) Осим тога, они су пронашли још

Каиела у ФеризовиЛу.

Можда су овака задиргсиваља и нагнала енглеског астронома Л а с е л а те је (1862) нарочиту пажњу обратио на Марсову околину за време његова приближиваља, а помоћу веома јаког дурбина — не би ли како год открио љегове пратиоце. Тај његов инструменат могао је показати сва четири Уранова, као и Нептунова пратиоца, па

Стражара у Нризрену.

и два себи потчињена небесна тела или пратиоца, који обилазе око Марса. Најближи од њих налази се од средишта љегова на даљини која је три пут већа од Марсова пречника. Онај даљи пратилац далеко је за пет

али )е веома Ласел не мо-

и малог Сатурнова пратиоца (Хипериода) значајно, да и при највећој својој пажљи гаше сназити тражене Марсове пратиоце. И доцнија једна прилика, када је сГ Агге$1 (1864) радио на истој ствари

Марсових пречника. Оптицаље првог свршава се за 10 | а помоћу онда још доста великога дурбина у Копенхагу,

часова, а оног другог за 21 час тако, да се квадрати ових времена имају као кубови одстојаља, што значи, да се оба управљају по истоме закону теже, коме се потчиљавају и остала небесна тела." Чудновата случајност, да је Свифт — мислећи да исмева универзалност закона теже у самој ствари исмевао неоспорну истину! Маро одиста има два пратиоца. Одстојаље ближег у ствари и износи 1 и по, а оног даљег 3 и по Марсова пречника. Време оптицаља унутрашљег износи 7 и по а спољашљег 30 и четврт часа. Раз.тгике дакле нису тако велике, кад се нарочито узме у обзир, да је горња „сатира" писана још онда, када не беше познат ни један пратилац Марсов. Слично је урадио и В о лт е р у своме делу „Мдсготе^аб" (1750), где овако пише : „Напуштајући Јупитера, наши путници пролазе простор од око 100 милијуна миља и прилазе Марсу. Ту видеше д в а пратиоца како дворе ову планету, а које — пратиоце наши астрономи нису могли спазити." *) Да ди .је ( Јвифт , пишући ове редове, могао мислити да ће садањи наши дурбшш бројати — не 10.000 као Марсови — већ нреко 600 000 000 звезда !

Дом католичке ироааганде у Призрешу.

ирошла је такоЈ)е без успеха. А још је чудноватије, да их ни сам Хал на великом своме дурбину није могао наћи одмах и ако их је читаву једну недељу непрестано тражио. Тај је посао био отпочео почетком августа, на се већ хтеде оканути узалудног стражарења у Марсовој околини, када га његова жена замоли да томе послу жртвује бар још ј е д н о вече. И управо баш тога вечера — 11. августа 1877. — откри Дејмоса ! Због оваких околности, постављено је још онда питање, да ли оба та пратиоЦа нису резултат какве нове творевине? На овако је питање свакако одговорено негативно, јер тако охлађена једнапланета, као што је Марс, не може више стварати пратилаца т. ј. не може их са својег екватора одвајати. Сасвим пак друкче стоји ствар, ако би се питало : да ли каква луталачка небесна тела нису дошла у домашај Марсове привлачне силе која их је скренула с њихова дотадашњег пута, те их на тај начин приморала да постану пратиоци Марсови. Ово је пак таква могућност која се не може оспорити, али још само треба утврдити, да лијебаш тај случај и настао овде.