Nova iskra

Б ]>ој 12. ПОВАИСКРА С транл 209.

Едуард Паљерон (умро 21. априла о. г.) Још је у пунои јеку позориште друге иоловине овога века, али се гаси генерација која је његовој слави највише допринела. Као што се један стари храст, да узајмимо поређење, под јесеи лишава. мало ио мало свога лишћа и оставља да отпадне украс по украс са његове златне круне, тако и ФранцускаКомедија губи своје стубове. један по један. Е. Паљерон бно је од ових. После Лабиша, Ожјера, Диме, Мељака (спомињемо независно од аихове вредности) остаде у њој још једно место празно за новог драмскога писца и духовитога човека, .јер је умро писац Досадног света — а онје то обоје био. Празнина К0 ЈУ Ј е ои оставио иије можда једпака празнини тих славпих његових претходника, али је ипак веома осетна. Он јо нисац Досадног с в е т а, комада који је ножео највећи успех и који ће, како ту скоро рече Сарсе, бити између оних седам осам које ће наш век завештати будућиости. У осталом још је рано изрећи деФинитивну реч о правом карактеру и тачној вредности Наљеронова рада. Потомство ће оделити трајно од тренутнога, а ове пак наше телеграФске белешке тицаће се више ошптега утиска и општих места. Умро је у старости, у 64. год., сећајући се у њој своје прохујало младостн, срећне младости, јер рођен код добром звездом познавао је тешкоће и борбе живота само колико је потребпо па да човек више ужива радост и понос што ихјепобедио. Шта вшце, дупла срећа, он јебио срећан и као писац ; чак чују се гласови, срећнији но што је заслужио. И доиста, што се тиче ирвог, он није познао паседања и искушења којима подлежу његове колеге но занату. Његово прво дело играно је с успехом, Ги последње није њега лишено. А тек Досадан свет! По своме рођењу већ је стао у неку руку у ред комичних писаца, јер Парижапи беху и Молијер, и Рењар, и Вомарше, и Дима, и Лабига, и Мељак, и толики други господари светских дасака, како се то обично каже.. Рођен 1834., као и колега му Халеви, испочетка провођаше весео, слободап боемски живот безбрижног адвокатског писара — јер га отац беше спремио за издашнију про®есију, као што је адвокатура, — док га нозориште не привуче к себи а женидба не уведе у ред високе и богате буржоазије. Вегае му 25 година (1860.) када му је у Одеону успело прво дело Наразит, написано лепим, нријатним, пикантним стиховима. То би као нека позоригана матура. За њим штампа књигу стихова под натписом II а р а з и т и. Стихови су били лепи, сатирични, пуни грације и духа, али, загато не признати, без искрена лиризма и бујне фантазије. То су, без мало, у клици иста обележја драмскога писца за каквим данас свет жали. Међутим њему је бити песииком бпла највећа амбиција. Али видећи ваљда ту слаб успех, теијалове амбиције, остави се стихова с корпгаћу по прозу ; јер ко зна да ли школа здравога разума би икада школа за песнике. Паљерон је пак био њен сјајан ученик и особито, управо само човек од нозоришта. Имаоје еценичног дара, невероватне умешности, посматралачке жице и, најзад нна срећу, париски живот да је развије. И он ју је развио. У својим позоришним комадима с идејама вигае финим и иигениозним но смелим и дубоким дотицао се најразличитијих врста, од обичне жаир-комедије до комедије обичаја и другатвене драме. Отада т.ј. носле Паразита, иапустив стихове, којима се одсада само у позоритту служио, посвети се драмп. И ту нмамо два Паљерона. Први је индулгентан. Он је писао, гдегде с реминисценцијама на Маривоа н Диму: Заједнички з и д, 3 а б а в а н с в е т, Последњу четврт, Други покрет, Лажне бракове, .Т е л е н у, итд., све невине гаале без горчине. Ова се појави у II е з а х в а л н о м д о б у (1878.); нотом је расла заједно с успехом. За Јеленом даде Паљерон Варницу (1879), сједињење сјајне трације и животне истине, а 1881. име му се пронесе гаиром света, јер се тада појави Досадап с в е т, праведна и изврсна сатира иа педантизам и претензију показати се учен и образован, сатира другатва »у ком ое пикад не говори оио тто се мисли и никад не мисли оно што се говори.... у ком се у предсобљу оставља ттаи а у салону језик итд.« да не засењујемо читаоца овим ватрометом духа. Десет година пре него што је постао славан т.ј. пре Досадн о г с в е т а, представљао се његов 3 а б а в а и с в е т, и ко зна да љубав нрема контрасту — он је необично волео реп<1ап1;8 и у сценама, — не даде прву идеју овом красном делу. Ма шта да је, то би триумФ: то је била Фигарова женидба својеврсте; С пр а н о Вержерак по свом успеху. А успех те његове другатвене критико пуне злобног нодругивања увећао се тим што су неке личпости бнле узете из другатва; али ове алузнје пису било потребне уснеху једне вигае комедије наравн. готово класичне комедије прециоза и маниризма, плавпх чарапа и ученпх жена нагаега доба. Личности, у накпаду за слабу радњу, ако нису духовити, фини дијалози, то што чини јединство њено, осветљене су дуплом светлошћу, споља и изнутра, као што видите иапротив модерној конверзационој драми. —

Д о с а д а п с в е т би врхунац његове славе, и ко зна, тако живот може да нас ожалости и својим радостима, које су ипак најлепгаа страна живота, и ко зиа да од овога триумфа не датира дуга периода прикривене жалости, чија тајна продирагае кроз његову маску срећнога човека. Неки су рекли да би Д о с а д а п с в е т сам биО довољап да сачува име Едуарда Паљерона. Други су похитали да сав његов рад и сведу на ова три чина. И да је тачно, то није мало. Еолико је њих који су оставили три добра чина? У сваком случају, он је оставио вигае. Про Досадног света Паљерон је знао за успех, с овим делом дознаде за триумф. Регаен да иде иза Диме н Ожјера, да сноменем само умрле, у реду великих драмских писаца нашега доба, могао је поверовати да је достигао своје учитеље и осетити како се у њему рађа нада и амбиција да их надмагаи. Али даља његова кариора не би остварење овога сна у који га је занео сјајан усиех његова узор дела. У страху да не^иодбаци себе он се стаде устезати. И његову рђаву расположењу биће ту извор. Пљескање одугаевљене гомиле и повлађивање пријатеља нпсу могли надокнадити недостишуто идеале ; јер, то је познато, уметник не уж.ива више у оном што је створио но што трпи гато није достигао своје амбиције и свој сан. Била та сујета; била његова прекомерна осетљивот према критици, како прича Сарсе ; била најзад, реклн би завидљивци, свесност да јо његова литерарна слава већа од његове заслуге — све је једно ; главно је да се та горчипа опажа у последњим његовим делима, да је, као и .јадии Бек, постао готово мизантроп. После тога није се зарицао као Дима да неће више писати, али, опет обратно Дими, он готово није вигае писао. С великом зебњом, веле његови пријатељи, даде своја последња двадела: Мигаа (1887.) и Каботене (1894.), комедије свеома нежном психолоишом студијом, и нолитичком и друштвеном сатиром. Али за толику зебњу не доби навикнуту награду која се зове триумФ. Прошао је, али се слава обрнула у успех. Њему то би жао. Његову претерану осетљивост, и ако је и сама уједала, вређале су резервисаие похвале ноштовалаца п хладнији нријем код публике његових последњих комада, који би се много више доиали да се мање очекивало од њихова иисца. Најзад, дође старост. Смрт бегае однела његове омиљене тумаче, њега то потресе како може потрести човека осетљивога као он. Можда би био срећнији да је мање знао за срећу. Овако, на врху своје среће добио је вртоглавицу. Уз њу дође болест те вео туге поста гугаћи а кап горчпне порасте. Он со повуче. Одмор, оИпш ситсНзпНа^е достојан зависти, проводио је с иријатељима. Радо је примао и радо су му се одазивали. Ночења је свагда било на столу и ако га је могла замеиити каква никантна прича. Што се тиче каве, гаећер је већ био сломљен кад је она доиошепа, по духовитом изразу 1едног његова пријатеља. * * * Кад бисмо хтели најкраће да га окарактеришемо довољно би биле три рочи ; и ми их узимамо од Брипетјера; Наљерон је био Француз, он је био буржоа, и био је Парижанин. Прво ће рећи био је здравога расположења и галскога духа с чисто Француском вештином да комбинује интригу и да извуче из ситуација све што оне садржавају. Друго ће рећи, и ако се досад тврдило да је он §епН1ћо.тте 4 е 1еИ;гов ваљда што се његови комади одигравају у »великом свету«, друго ће рећи да је био од реда, регуларности, умерености, непријатељ претераности и парадокса. Буржоа по таленту, по идејама и укусима, но процедури композиције, но моралу, — по свему. Можда с мало Фантазије, узвигаепости, али у накнаду сав еквилибрисан, здрав, духовит и емоционалан. Као Парижаиин он је ногатовао предрасуде, али је исмевао опе који их имају. Али исмевајући и иоправљајући, без рана једва с греботинама, он јо чувао нагау симпатију. Јер са споменутом веселогаћу и емоцијом било је у вези и сажаљење. А веселост и сажаљење то су две границе комедије ближе но гато со чини. Иначе, без тога, комедија би била нечовечна. Паљсронова није, он јо то избегао. Тако се исто код њега измењује с емоцијом весели хумор и наивпа иронија, која је у других можда Финија и суптилнија али никако спонтаиија и непосреднија. Патетично и трагично меша се донекле с комичним ; јога неосушено лице развлачи се у грохотан смех. А то није мало кад се с успехом Диминим сиоје та два елемента, који би требало увек да су заједно акоји се готово увек раздвајају. Поменута осетљивост Паљероиове природе једна је од најлепгаих особина у његовим делима. И ма колико да су његове личности театралне, удешаване, с траженим ефектима, оне су такве какве су нријатне и доиадљиве. У девојкама нарочито триумфује сеизибилитет Иаљеронов. Али он нитуније претерао ; он је остао свуде буржоа. Ако је где то било од гатете, овде није; напротив. У осталом ако су, како рекосмо, шале обрађеније и еФекти учеиије комбиповани, његова је композиција бар узорна, да но нретерамо изврсна, јер његов дар за сцепу био је велики и састојао се у необичној умешпости да вегато групује и леио изнесе велики број лица. Његови су комади у »ролама«, и то добро створеним, и за свакога створепим. А и то је један узрок успеха. Код њога има нечег нозоригапог: сноља, бар, рељеФност и оно гато Фрапцузи зову тоиуетеп1. ?;У том смислу оп јо значајан драмски писац а, и кад не би његове ствари постојале ван дасака, зар је мало бити добар ковач ако је то ваш занат ? А оп је добар ковач, рекосмо, али, и иокрај тога или бага зато! зашто тајити, иема имагинације, или бар инвенције. Он је и сам то