Nova iskra

С тгана 286

НОВА И С К Р А

Вгој 11

У инсеката има и чула слуха, које је доста добро развнјено у њих. Неки мисле да је овоме чулу седиште у нипцима, ади то досад није поуздано доказано а од инсеката нађен је орган слуха само у скакаваца и попаца. Да орган слуха мора ностојати и да инсекти добро чују најочитији је доказ љихово цврчање, зујање, шкрипање итд. што све несумњиво бива у циљу међусобног дозивања. Коме није нознат онај многогласни и разногласни концерат у пољу, који ночиње од рапе зоре иа траје до мркле ноћи па и у саму ноћ, само што је врхунац овнх вокалних и мнструментадних тонова у доба највеће припеке. Остаје нам још да пропратимо чуло куса и чуло вада. Чуло куса постоји на сг.у прилику, јер многи инсскти неће да окусе другу храпу сем своје обичне, па често ово нлате и главом, али .је могуће, да их у овоме избирању хране руководи сем куса још и вид, а да вид у шсеката постоји, у то спгурно нико не сумња, јер коме није познато налетање инсеката на светлост или на јасне боје цвећа, од којих бира себи ногодне. На ово их, сем чула мириса, несумњиво наводи и вид. Сам састав очију у инсеката довољно је јасап доказ колико је развијено чуло вида у њих, које им је управо и водиља у животу и најуспешније их чува од многобројних опасности којима су вечито изложени. Из ово неколико података види се, да у инсеката има чула: осеКања, мирисања, слуха, куса и вида. И ако за свако од ових чула нема још сасвим утврђених Факата, опет је приличио јасно да морају постојати. Да пређемо на друге црте из лшвота ипсеката,, које стоје у битној вези са њиховим умним животом. Као год и у других животиња тако је и у инсеката развијен нагон самоодржапа и нагон илођења; као све живо у природи, тако се и ипсекат труди да се одржи у борби за опстанак; он уме да нађе пута и начина да се храни и да се брани а такође се не стара мање да осигура своју врсту бринућп се за свој иодмладак. У овоме циљу појављује се у њих вештина којој морамо да се дивимо. Предива неких гусеница нрава су вештачка дела, а ћелијице пчела, оса итд. такође су вештина; оне су тако вешто смештене на ограниченом нростору да и сами математичари не могу наћи замерке. Оеица сасвим вештачки справља заштнту за свој подмладак, а ништа мање није разумно како многе лептирке чувају своја јаја од рђава времена и смештају их тако да им непогода не може ншнта нахудити. У овоме се види извесни умни рад, који је најочигији у дружевних врста инсеката. Овој дружевности извесних инсеката циљ је ошнта корист, са сасвим јасно истакнутом поделом рада, заједничког нанадања на непријатеља који дирне у њихов мирни ж.ивот. За ово имамо најбољих примера у пчела и мрава. Дружевни инсекти, тј. који имају такозване државе, стоје на највишем ступњу интелигенције међу осталим инсектима. Њихов, у свакоме погледу, разуман рад, дао је повода многим природњацима, да цео свој живот посвете изуавању њихова живота и рада. Живот пчела у општем стану, који им уједно служи и за чување подмладка и за зимску оставу; њихов државни и производни рад; њихова оданост неговању и приврженост матици; одвајање старога роја у нове ројеве или државе кад је томе време; гајење и убијање трутова према потреби — све то и још много других црта из њихова живота јасно сведочи, колика је интелигентност у ових инсеката. Пчеле чак познају сваку другу пчелу из туђега роја, позпају газду и чељад домаћу — што је све знак њпхове умне развијености. Таква је, а можда још и јаче развијена, интелегенција у мрави. Њихове државе са иримерним редом и зантом, употреба заробљеиика на рад н још мпоге друге особине показују доста велики ступањ моћи размигаљања и суђења. Једаи само пример Оиће довољан да опракда мишљење о великој интелегенцијн мрава,. Једно стабло намазано је у наоколо, у виду појаса, соком од дувана. Но томе стаблу милели су мрави уз стабло и низ стабло. Први којп су озго наигали на препреку вратили су се назад и са литнћа спугаталп су се на земљу, али они, који су игали оздо нису се само просто вратили, него су сви сишли на земљу и сваки

од њих узео је у своје вилице по једно зрнце земље и слошке слагали зрно до зрна док нису начинили мост, преко кога су нрелазили као да није никакве препреке ни било. Ово је несумњиво могло бити једино размишљањем и договором. По овој за инсекте великој интелигенцији пчела и мрава, не може се закључити, да је таква или бар слична интолигенција и у свију осталих инсеката, јер колика јо разлика међу њима у оргаипзациј и и начину живота, толика је, а моасда и већа, у међусобној интелигенцији. Имамо јога да споменемо сиособност саоаштавања у инсеката. Неки природњаци, који су се бавили проучавањем интелигенције инсеката, тврде, да се инсекти могу међусобно да споразумеју и наводе ове примере: Кад разоримо какав мравињак опазићемо како појединн мрави јуре на све стране и за кратко време извештена је цела колонија тј. сви чланови који у време разорења нису били на месту; или кад какав мрав не може сам да савлада потезки предмет и да га одвуче где треба, он онда потражи помоћи у другова које сретне и опииа најпре пипцима, иосле чега они одмах иду за њим и помогну му да тежак предмет одвуче где је наумио; или кад мрав наиђе на што слатко, он одмах хита мравињаку и мало касније хнтају целе гомиле месту где је посластица. Нема сумње да је све ово саопгатено друштву начином којп је нама сасвим непознат. И мањо интелигентни I 'ундеваљ позива другове у помоћ кад сам не може да изгура повећп ваљак. На основу ових посматрања готово би се могло са извесном поузданошћу тврдити, да у инсеката постоји мимички говор којим се они споразумевају о ванредним приликама у њнхову животу и — разумеју се. Ово неколико потеза изнело је само један мали део умнога живота у инсеката и показало је, да у неких иисеката има јасних знакова умнога рада, али за веће развијање ове способности оскудева инсектима главна чињеница за то, т. ј: боље организовани мозак и мождина. Још ни из далека није исцрпљено проучавање умнога живота у инсеката и тек ће пам даља посматрања несумњиво открити још коју тајиу његову. = = с=ф^=> =-=■ ти си...

Још ти Боже добри даде Пуио дражи и милоште; Ал' ти само иешто еиета: Срца, срда немаш јоште! Д'7. ТгирковиК.

РАЗБИТАК ОДИОЕЈЕ

(ИДСТАВАВ) У првом одељку овог чланка виделп смо да и по Кирхофу и по Нилу и по Виламовицу — Мелендорфу најстарија Одисеја није знала за Телемахово путовање у Пелопонез п повратак му на Итаку, него да је та прнча пристала уз њу доцније из једног другог спева. Сад додајемо да тако држе и остали противници једипства. Ова једнодушност сведочи о јачини разлога за то мишљење. Остаци тог спева, који је умесно звати „Телемахијом", зацело су иесме II—IV 619 и XV 80—283. Ова два комада нагае Одисеје стајала су првобитно неносредно један иза другога, јер садржином последњи је просто продужење ирвога и све што данас стоји између њих, тј. IV 620—XV 79, доцнији је уметак, с којим „Телемахија" није некада имала ништа. За прво довољно је само прочитати IV 1—619 и XV 80—383 једно за другим: сваки ће опазити да се говор у XV 80 етс. тесно надовезује на речи с којима се за-

1 и си тако лепа, мила, Тако светла, тако чиста; Иа челу ти понос само, А у оку благост блиета.