Nova iskra

В рој 17

НОВА 1СКРА

С трана 286

бретаре, кад их две три не могу да уз какву узбрдицу изг УР а ЈУ ваљак, онда им у иомоћ иритичу друге исте врсте. У Јеитирова (1,ерк1ор1ега) су умне способности веома незнатне и но реду овоме долазе одмах иза Полукрилаца. Опнокрилци (Нитепор1ога) једини се одликују међу својим сродницима, како интересантношћу облика тако својим неуморним радом и кретаљима највише својом вештином, која нас у многим приликама забавља. Међу њима највнше разумеју и највећи ступањ интелигенције показују ачеле и мрави. Ми немамо довољно средстава па расположењу, по којима би могли потанко ценити психични живот у инсеката, али готово нема сумње, да међу њима постоји спо-

Чуло осећања је и у инсеката распрострањено по целој кожи. Пиици су у инсеката органи за пипање, али као да су и посредница за мирисање и кус. Под микроскопом виде се на њима мајушни пехарчићи и брадавичице и ово као да је орган мирисања. Пипци су одиста органи за пипање „у ваздуху", али није још објашњено, зашто су пинци по своме облику тако разнолики и чему служи та њихова разноликост, зашто су нпр. у неких чешљасти, у других зрнасти, увијени и т. д. Сем осећања у инсеката је још јако заступљено чуло мирисапа. Мало коме да није познато како мирис цвећа или какав друга мирис мами инсекте из велике даљине, па чак

Дубровник.

разумевање које је за нас неразумљиво. Једини] је њихов рад по коме можемо у неколико да ценимо њихов умни живот, али п то ми чинимо ирема себи. Чула су у инсеката такође посредници између спољњег света и њихове унутрашњости или централног живчаиог система. Кад нх мало ближе нроучимо наћи ћемо, да је у инсеката јако развијено чуло осекања, јер га они показују и при најмањем додиру. Тако се нпр. гусенице вију при најмањем додиру а ако мало дирнемо лист на коме је каква гусеница она се или одмах укотури или се на своме нредиву спушта на земљу; а понске бубе, кад их дирнемо, увлаче пипке и ноге и умртве се. Али и хладиоћа, влага и топлота показују осетљивост инсеката. Осећање је у инсеката јако укорењено, јер траје дуго и у тешко повређених, па чак и онда се не угаси кад је половина тела однесена, јер друга половина показује осећање као још једини знак живота.

се тврди, да један мрав но мирису познаје другога мрава, да ли је из његова мравињака; а да се мрави једне државе или једнога мравињака распознају међу собом, лако је се уверити кад се одвоји један део мрави из мравињака и тек се после ноког времена нусти у додир са другим одмах ће се оназити да се распознају и као да се радују састанку. Лептири мужаци још из далека осећају своје женке по мирису које неке од њих распростиру. За тим мирисом они долазе из веома велике даљине. Да су пипци доиста и орган за мирисање прилично је поуздано доказано опитима а лако је се уверити и посматрањем — кад каквој пчели или осици примакнемо близу главе какву мирисну материју, оне одмах немирно крећу своје пинке у правцу мирисава нредмета, што не бива кад је предмет без мириса или кад се одсече врх од пипака. 0 месту чула мирисања има и других назора, али за нас је овде главно, да се инсекти одликују јаким чулом мирисања.