Nova iskra

Страна 350.

НОВА ИСКРА

Б рој 20. и 21.

подизао и смером руководио, добро знао шта треба и шта хоће; као и то, да је за тако кратко време доиста учињено много. Али се мора и то рећи, да престоница бугарска нема готово никакве будућности као град, и да ће вазда остати само као чиновнички град, као Загреб, јер нема готово никакве трговине. С тога сумњам да ће икада постати велики град. Кад се вратисмо у свој хотел, већ затекосмо г. г. Миларова и Гаичова где нас очекују. С видном радошћу на диду, каза нам г. Миларов да је све примљено и утврђено; да је г. Ганчов био већ и код г. министра, саопштио му све и да ће г. мииистар већ сутра око девет сахата примити мога пријатеља и да се веома радује његову доласку, виђењу и састанку. По вечери брзо се растасмо, јер бесмо уморни од пута. Растасмо се од својих познаника и попесмо се у своју собу. У јутру се растадосмо и нас двојица. Мој пријатељ оде с г. Ганчовом министру, а ја одох у наше заступство, да се јавим и да учиним своју походу. Али како се изненадих при своме новратку, кад ми мој пријатељ рече, да се није видео с министром, да је министар то јутро некуда лзванредно отпутовао, н да ће се вратити тек за два три дана и да је поручио, да га мој пријатељ сачека, јер свакако жели да се с њиме састане, а ја већ бејах пожелео, да се вратим у своју отаџбину. Али најзад шта се може, мора се за љубав иријатељу и остати. Тешио сам се тиме, штоћу барљудски разгледати бугарску престоницу. По ручку ходасмо и уздуж и попреко. Видесмо државну штампару, дом за Собрање, дом за ОФИцирски клуб, а уђосмо и у саму Св. Софију , за коју веле да је стара преко седам стотина година и која је сад већ скоро рушевина. Кад се враћасмо из Св. СоФије, паде нам у очи, на једном углу, необично велика објава која је личила на позоришну. Приђосмо ближе: доиста позоришна, на којој беше ово наштампано: „Изваредна притурка на Г». Реклама." С почетком јесење сезоне, редакција в. „Рекламе" налази за своју пријатну дужност да изненади престоничку публику с одабраном пијесом „Семеино Огнише", трагедија у четири чина од чувенога драматурга Хермана Судермана. Ту представу даваће трупа познате бугарске актрисе, госпође Р. Ст. Попове, која је у многим местима Бугарске — према изјавама наших мњења, — нроизвела Фуроре својим ретким драматичким талентом. Према свему томе, редакција је испуњена пријатном надом да ће престоничка публика благоизволети да походи својим присуством ту многообећавајућу представу. у суботу 11. септембра ове године бугарс1?а драмс^а трупа х^оспође р. ст. попове представљаће у салону „СДАВЕНСЕА БЕСЕДА" 11гви пут „3 А В И Ч А Ј" дгама у четири чина од x. судирмана Л и н, а: Леополд Шварц, потп. у пенсији Г. К. Стојанов. Магда I Г-ђа Р. Ст. Попова. Марија ^ његове кће Р и Г-ца М. Симопова. Августа, аегова друга жеил, фон Ведловска • Гца Д. Вазова. Макс фон Ведловски, љсзин рођак Г. Ст. М. Попов.

ГеФтердинг, еноријски пастор Г. А. Николов. Др. фон Келер, државии саветник Г. II. Стојичев. Тереза, слушкиња код Шварцових Г-ца Петрова. Слуга у кући Г. Г. Попов. За време антракта свираће војна музика. — Дене места: Канапе 5 динара; I место 3 динара; II место 2 динара; III место 1*50; галерија 1 динар. — Билете се могу добити у врту „Црвени Рак" ; у галантериском магазину Кр. X. Пјејева, улица „Трговска"; у магазину „Руских Поваров", испод хотела „Блгарија"; у каФани „Македонија"; у павиљону Г. Грудева у градском парку и у суботу после подне при каси у „Славеиска Беседа." — Почетак тачно у 8 1 /,, часова у вече. Обојица живо пожелесмо да видимо ту представу и с тога одмах потражисмо г. Миларова у врту „Червенв Ракт.", где га, у добри час, и нађосмо, те му одмах и рекосмо своју жељу и намеру. Г. Миларов се нешто устезашо и рече нам: да је то нека путничка трупа бугарска, каквих у бугарској има и сувише, и од којих сваких осам дана тек по нека искрсне у Софијн , да једну представу или ни једну, ако нико не дође, и тако је и нестане, као што се и појавила; и да и у самој Софији има вазда дилентантских труицца, махом од млађих чиновника склонљених. Али на наше наваљивање и кад му рекосмо, да нас у опште ннтересује да видимо ма какву представу па бугарском језику и да нас дупло интересује та чувена: Р. Ст. Попова, пристаде и он, сетив се у исти мах, да је то она глумица, коју нам је толико хвалио и коју жели придобити за народну трупу, па обрнув се мени рече: — То је та ваша Српкиња, г-ђа Ружа Попова. (свршиђе се) Милош Цветик.

Архимандрит НићиФор Дуаић. У данашњем броју доносимо поводом јубилеја г. архимандрита Дучића нарочити чланак у којем ће читалац наћи потребан опис, који би иначе био на овом месту.

Тридееетогодишаица Српског Краљ. Народног Позоришта. — 30. октобра ове године, тридесет је година дому што га је кнез Добротвор и Мученик подигао Народном Позоришту у Веограду. За тај дан уобичајено је, и доста оправдаио, да ее веже и моменат за његове јубиларне светковине, јер од тог момента, са подигнутим домом свошм, Народно Позориште и почиње своју пуну и праву историју. И на данашњи дан, о тридесетогодишњици његовој, уз пажње које ће сваки похитати да укаже том великом народном спомепу, Н. Искра мислила је да ће се најправедннје одужити сећањем и благодарношћу онима, чији су животи и срца узидани у историју његоиу, и чијом је славом он данас тако поносан. Од старијих глумаца који су за ових тридесет година заслужили себи достојаи спомен у Народном Позоришту, ми смо у овом броју изнели осамнаест најистакнутијих ликова, са иајкраћим биограФским потезима, разуме се у колико смо и такве у овом тренутку на расположењу имали. Алекса Вачвански, родио се у Темишвару године 1832. После основне школе Бачвански оде иа гимназију у Карловце, где сврши пет разреда до 1846. Те године умре му отац, који беше неки Финансијски чиновник, и мати му се пресали у Сегедин, где Бачвански сврши гимназију и лицеј. Већ у овим годинама видимо Бачванског где образује ђачку позоришну дружину у кући иекога Колба, који беше богат човек, и учини то задовољство младим цредстављачима за љубав свога сина. »Позоришни сликар« младога театра беше, онда још ђак, данас такође уметник и познати пријатељ позоришта г. Стеваи Тодоровић. По свршеном лицеју добије Бачвански службу, потом буде премештен године 1850 у Пешту, и доцније у Кечкелет. Из велике љубави према позоришту напусти Бачвански службу и ступи 1852 у мађарску позоришпу дружину, с којом пробаии неко време у Араду, Сегедииу, Кашави, и најзад у Пешти, одакле буде ангажован за члана нашег Народног Позоришта.