Nova iskra

15Р0Ј 1. НОВАИСКРА ОТРАНА 11.

Ш&Ч Али-паша Ризванбеговић саградио је Текију (манастир) код самога извора Буне за дервиша да се у њој моли Богу. Он је саградио неколика љетниковца на крају Мостарскога Поља између Неретве и Буне на самој десној обали Буне, гдје је римски мост са 13 окна. Преко њега иде пут од Стоца, Љубиља, Требиаа и т. д. у Мостар и обратно. Ту је подигао и џамију. ЈБетниковци су лрава источна „раскош". Око љих су врти са ријеткијем биљкама, цвијећем и воћкама. За н>их читаве љиве маслина, смокава, шипака и покушај култивисања памука и пиринча. На лијевој обали Буне иза Али-пашина хана пуна једна дуга долина дудова за свилене бубе. Од Буне је до Мостара уз Неретву поље око 10 км. *) ХодОина је у иарохији манастира Житомишљића. Тодико је кућа бидо 1859 год,

њима има вигае од 20 села Срба од сва три закона. Међу њима има их великих и врло сточнијех. Ту су и оџаци Амзабега Ризванбеговића, који је био веома популаран у јужној Херцеговини са своје правичности. У вријеме окупације 1878 год. Амза-бег се био затворио са својом браћом у своју кулу на Пјешивцима, те су у њој изгорјели, нехтјевши се предати окупационој војсци. Писац расправе вели: „Они се ('Буњевци) отискоше преко Метковића, Габеле, Гоба низ међу далматинску" **'). Не иде се из Херцеговине иреко Метковића у Габелу, него преко Габеле у Метковиће. *) Вид. о тој врсти камена у расирави д-ра Цвијића Глас БУП. стр. 81. **) Буњевди стр. 3(3.

Ходбина је ншке Малога Поља и Косора, која захвата доста велики дио тога простора на лијевој обали Буне до брда Евања и Губавице. Та брда одвајају Мостарску долину од Дубрава. У Ходбини је све бујно и плодно. У њој има 40 кућа Срба православнијех и 10 кућа Срба мухамедоваца *) Између Благаја и Ходбине извире Буница испод брда које одваја Дабрицу од Мостарске долине. Дабрица је планинско поље и унаоколо села између Буне, Удражња, Дабра и Дубрава. Насред иоља виде се развалине старога града како га народ назива: Коштуна, и мноштво турскога гробља. Буница тече кроз Ходбину и утјече у Буну. У објема има изобилно пастрмака.

необрађено, голетно и пусто, зове се: Вишће. Само је с десне стране пута од Буне пружен у поље један бријег раван и плодан, цио под виноградима и воћкама. По њему су куће сељачке и виноградарске. Крај се тога бријега зове: Мукоша. Ту је мајдан бијелога, мекога камена „миљевине" *). Од тога су камена сазидане све џамије у Мостару, тулбета на турском и крстови на српском православном гробљу, степенице и оџаклије у кућама. Писац расправе пише „долина Дубраве". Обје су те ријечи погрјешне, јер није ни долина ни једнина; него пространо плато између Мостарске долине, Неретве, Габеоскога и Столачкога Поља, и зове се: Дубраве (у множини). Плато је обрасло стољетнијем храстовима или дубљем, од чега су, по свој прилици, и назване: Дубраве. По

КУЂА БОСАНСКЕ ЗАДРУГЕ. Цртдо Жигмунд Ајдукјевич.