Nova iskra

4

СТРАНА 12.

НОВА И С К Р А

БРО.Т 1.

Овијем завршујем главније исправке грјешака о Вуни уИванићевој расправи „Буњевци и Шокци," које јој неће смањити вриједност. Истаћи ћу овдје исправку једне грјешке својега младога пријатеља, д-ра Јов. Цвијића, професора 3)ео_ графије у Великој Школи, која му је умакла у расправи . „Глацијалне и Морфолошке Студије о планинама Босне, Херцеговине и Црне Горе." ПроФесор Цвијић пише „Гацко Поље" *); то је погрјешно ; ваља писати : Гатачко Поље, како га народ назива, што је сасвијем правилно. ЈТроФесор Цвијић је авторитет у ђеографској науци, па кад би ова грјешка остала неисправљена, могла би се укоријенити у српској научној књижевности на штету правога имена. Тако исто гријеше и они писци .који пишу „Гацкога" м. Гацка.

Кад смо код Буне, забавно ће бити да споменем једну карактеристичну црту из живота кавазбаше Ибрахима Али-пашина Никшића, великога зликовца, који је убио много Срба православнијех и католичких у Херцеговини. На лијевој је обали Буне спроћу Али - пашинијех љетниковаца (неколико корака од моста) његов хан за путнике и оне који су доходили к њему ради какве потребе. Хан је у турском стилу при земљи врло дуг, а један крај на под, гдје су собе за боље путнике. Кад се уђе у њ на гломазна врата, види се дуг низ јасала и на њима коњи већином каваза Али - пашинијех. Наврху огњиште ограђено ниским даскама; око њега мидерлуцп; иза њих голе даске. Ту зими гори ватра, и унаоколо сједе путници, а ханција кува им турску ка®у. Ибрахим кавазбаша доходио је сваки дан, кад је на Буни, да сједи у хану с кавазима и пије кафу. Кавазбаша, као Херцеговац, радо је слушао кад ко лијепо гуди и пјева уз гусле. Једнога дана уђе у хан неки Мато, Србин католик, из Дубрава, који је био познат у тој околици, као вјешт гуслач и пјевач. Кавазбаша му гикне да дође горе к ватри. Давпш му кафу, пружи му гусле, које обично висе ту о зиду, и рекне му да испјева једну јуначку пјесму. Мато почне гудити и пјевати пјесму о Марку Краљевићу да би га, што но веле, слушао и гладан и жедан. Кавазбаша и кавази (Херцеговци) претворе се у ухо од милине. Мато је дуго пјевао, док наједанпут извије јачим гласом овај стих : „Латинине, Краљевићу Марко !" — Тек што је изустио, скочи Ибрахим Кавазбаша, шчепа гусле и удари њима Мата по леђима, вичући: „Бре, влаше, ми турчимо Марка Краљевића 400 год., па не можемо да га потурчимо, а ти га одједанпут полатини ! — Ако од сада икад запјеваш да је Краљевић Марко латинни, бели, главе се нећеш нанијети." Ова је анегдота врло популарна у Херцеговини. У Виограду 1900 год. АРХПМАНДРИТ }{. З.учић

ЧУДН1ОЧИ

м,

оја драга има очи А .ли нешто у њима је Лепше, нег' у срне ; Што ми мало смета. Лепше, вогме, јер су вепе И к'о угаљ црне . А то јесте, да из једног : Бож'ји анђ'о вири, Пак се светле као сунце , А из другог ђаволасто : Што 'но небом шета, НеКО врашче жмири. Веч, 1899. Свешозар ЈУ!анојло6ић.

*) Глас 1 ј У11. стр. 84—5.

ЦРТИЦЕ И АНЕГДОТЕ из живота знаменитих људи у српскога народл МИЛОШ ВЕЛИКИ (ОНАКО ИЗ НРИЧЕ ЈЕДНОГ СЕДОГ СТАРИНЕ У Л ЕВЧУ) Ело је то још одавна, када је пок. кнез Милош владао и са престоницом у Крагујевцу боравио. Ту у селу Малој Дренови био је у оно време неки Павле Алексић. Он је био од виђенијих, старијих и имућнијих сељака, на је био и кнез у селу. Кнез Милош је све наредбе за околне кнезове шиљао преко Павла, те је овај надлиравао и о извршењу се њихову старао. Неки сељаци, ирезименом Д из села Мотрића (у Левчу), учине више злочина околним селима. Тешка жалбе додијаше кпезу Милошу. За то посла у Левач свог брата Господар-Јеврема с наредбом, да зликовце нотуче а имање им уништи. Том приликом дође Господар-Јеврем у Пољну. Ту сазове све сељапе и кметове из околних села, поврста пх, па онда, окренув се ТТавлу, ноче : — Па, кнеже Павле ! У вашем се Левчу починише гриста чуда од зликовачке руке. — Јесте, господару. — Зато, браћо, да сваки од вас оде у село и позове све сељане који имају оружја, и сабајле да сте овде, одакле ћете, слушајући заповести кнеза Павла, право на Мотриће да зликовце побијете и уништите. — Бога ми, господару, ја не могу. Човек сам остарео, у годинама сам .... — То све јесте, али ја у другог вере немам, а то се мора извршити. — Молим те, господару, ја не могу. Но, могу ти наћи поуздана човека који то све може да изврши. — Добро, али за све ти си ми одговоран. — Де, кога велиш, да је поуздан ? — Има људи, господару. Ето Живко Шокорац из Пољне. Сви ућуташе. Могао си муву у лету чути. — Камо га, ко је тај Живко ? Живко је био у најбољем доба, у 20—25 години ; сиромашног стања, па је сиромашно и одевен, тежињава кошуља и гаће, са дозлуцима и опанцима на ногама ; јелече сукнено, Фес на глави и пиштољ за појасом. Изишав из реда три корака напред, испрси се пред господаром и рече: — Ево ме, господару. Ја сам. — А можеш ли ти, брајко, да вршиш посао кнеза у овом селу и да извршиш ову моју наредбу, као што би је Павле извршио ? Да протерамо зликовце из Левча. — Ако ми ви, господару, одобрите и дате право, ја могу и трудићу се.