Nova iskra

„Јесам, сине", одговори она, и глас још беше тужан и непоуздан. ј . . . „Често, мамице ?" „Врло често, сине ! Твоји су родитељи некад становали онде, а и ти си онде рођен!" Од тада му је „бела кућа" било исто, што и човечанству изгубљени рај. — -— „А ко сада станује у тој белој кући ?" запита он другом приликом. „Лепа једна, умилна госпођа, која воли сав свет, а тебе нарочито, јер ти си јој кумче." Беше му, као да се просу неизмерно обшве среће на његову главу. Био је тако узнемирен да је сав дрхтао. „А што се не одвеземо тој лепој, умилној госпођи ?" запита он мало носле. „Тата неће", одговори она, и глас јој беше необично оштре боје, која му је била необична. Није питао дал>е, јер очева му је воља била закон, за чијим побудама нико није смео трагати, али истога даиа свбза тајна ове беле куће нову.везу између матере и сина. — Јавно се није смело говорити о њој. Отћц би се разјарио, чим би се само поменула, а ни браћа нису с њиме, најмлађим, радо говорила о њој ; јамачно су се бојали, да ће он у својој глупости то опет казати. Али мати, мати му се иоверовала. Еада су бивали на само -- а бивали су на само готово увек у школско време— отворила би јој се уста, а с устима и срце, и бела се кућа из њених причања издизала све више и јасније пред његовим очима. Наскоро му је била позната свака соба, сваки хладњак у градини, зеленилом опкољени рибњак са блештавом стакленом куглом пред њим и сунчани сахат на тераси; замислите са.мо, сахат на којем је мило сунце само показивало часове. Какво чудо ! Могао је везаних очију шетати по Хелененталу, па да ипак не залута. А када се играо коцкама, зидао је белу кућу с терасама и сунчаним сахатима — два туцета на један мах, — копао је рибњаке у песку и набадао је пиљке на мале кочиће, да би обележио стаклене кугле. Али оне, наравно, нису блештале. III. У то време одлучи, да походи белу кућу. Он то одложи за пролеће, али када дође пролеће, није имао одважности за то. Он то одложи за лето, али се и тада испречише свакојаке сметње. Једномје видео на ливади великога пса — а ко зна, да није био бесан ? — а другом га приликом беше салетео бик својим обореним роговима. „Е, када будем велики, као браћа", тако се тешио, „и када будем пошао у школу, узећу батину, па ћу убитн беснога пса, а бика ћу ухватити за рогове, да ми ништа не може." И он то одложи за другу годину ; јер тада је ваљало да поће у школу, баш као и већа браћа. Већа су браћа била предмет његова обожавања. Да буде као они што су, то му се чињатПе крајња мета људских жеља. Да јаше на коњима, на великим, правим, а не само на дрвеним, да се вози на тоциљајкама, да плива сасвим без рогоза и свињских мехурова, и да носи груди, беле, штиркане, тракама везане око тела, ах, ко би то умео! А за све то човек тек мора бити велики, тешио се у себи. Ову је мисао сачувао само за себе, матери је није хтео казати, а браћи — та они су врло мало марили за њега. Он је у њиховим очима био кепец, а када би им мати наредила, да га некуд поведу, били су зловољни, јер еу тада морали да пазе на њега и да се ради његове глупости одреку најлепших несташлука. Павле је то добро знао, па је махом говорио да му је милије да остане код куће, само да би избегао њихове намрштене. погледе и

још горе ударце, па ма како да му је то било тешко. Тада би сео на ручицу од шмрка и сањао је, њихајући се тихо на њој, о временима, када ће и он као браћа. Па и у учењу. •— А то није била ситна ствар, јер обојица, и Макс и Готфрид, били су први ђаци у школи и доносили су о празницима увек врло лепе сведоџбе. Какве су биле, види се по томе, што су за њих од оца добијали редовно по сребрник, а од матере медени колач. 0 таквим радосним данима отац је говорио : „Да, када бих могао ова два старија дати у какву добру школу, било би нешто од њих, јер имају сасвим моју бистру главу, али како смо просјаци, васпитаће се јамачно и они за просјаке." Павле је много размишљао о томе, јер је већ знао да је Макс рођен за фелдмаршала, а Готфрид заЈфелдцајгмајстора. Беху наиме једном. залутале у њихов кућерак неке рупинске слике аустриске војске, и тога су се дана сложила браћа, да изме1)у себе поделе два највиша достојанства генералитета, док су њему, млађем, доделили потпоручнички чин. Газуме се да је после настала једна периода, у којој је један осећао позив за трапера (американскога ловца медведа), други за индијанскога поглавицу; али .Павлове мисли осташе на оним златом везеним униформама, с којима се ни из далека нису могла упоредити дрвена копља и од крпе направљене сандале, каквим су се служила браћа при играма. Исто му је тако остало непојмљиво, зашто су после опет хтели да постану природњаци и владике, — та нове-рупинске слике су ипак биле најбоље. У ово време пођоше ногом близнаке. Катица, старија — родила се три четврти сахата раније — пошла је прва, а Грета пође после три дана. То је био знаменит догађај у животу Павлову. Намах се нађе везан низом дужности, којега се не ослободи тако скоро. Нико му није наредио, да пази на прве кораке сестрица; али као што се увек само по себи разумевало, да још у вече чисти обућу своју и своје браће уз то, да свој капутић, на четворо превијен, стави крај подглавка, а чарапе унакрст преко њега, да никада не сме да умрља чаршав и да он од оца извуче, када се та несрећа десила коме од браће, тако се само по себи разумело, што се од сада иримио сестрица и са старачком бригом бдио над смелим огледима стајања и ходања. Езгледао је сам себи тако значајан у овоме послу, да му се чак умањи жудња за школом, адајејошумео — звиждати, навршила би се мера његових жеља. Да, да уме звиждати, као Џонс, слуга, или бар као старији брат, то је сада била мета његових снова, предмет непрекидних студија. Али ма колико зашиљио уста и ма колико овлажио уснице, да их начини гипке, нигде гласка. Да, када би увлачио ваздуха у себе, нешто би и било — једном је чак успео да одсвира прва четири тона од „Пао чива у воду", а сваки звиждач од заната зна, да се ваздух мора истерати из уста, а то је баш било оно, што није могао научити. Али се и за то тешио мишљу: „Чекај само док порастем." Божић те године донесе радосни глас. Од „добре тетке" из града, сестре материне, до^е једно сандуче с разним лепим и корисним стварима, књигама и кошуљама за браћу, хаљиницама за сестре, а за њега кадифени капутић, прави кадифени капутић, са хусарским гајтанима и великим, плавим пуцима. •— Ала је то била радост ! — Али је најлепши дар био у писму, које је мати прочитала са сузама од узбуђења и радости. Добра је тетка писала, да је увидела из последњега писма „Јелисаветина", да је највећа жеља њена мужа, да двојици старијих синова даде боље школовање, и да је услед тога одл-учила, да их прими к себи у кућу и о своме трошку да у гимнасију. Браћа су клицала, мати плакала, отац