Nova iskra
ВРОЈ 2.
НОВА ИСКРА
СТРАНА 51.
своју побожну и родољубиву душу основалац Хиландара, Стефан Немања, далеко од своје отаџбине, коју је „Божјом помоћу и својом мудрошКу" прославио, а на рукама свога мезимца св. Саве. На успомену тога дана доносимо у данашњем броју слику и краћи преглед историје манастира Хиландара, који на обалама Белога Мора седам векова сведочи о нобожности и славној прошлости наших предака. Као што је познато, Немања је, под утццајем грчког религиозног правца, пре но што је достао великим жупаном и пре но што му се родио најмлађи син, подигао у .Топлици две задужбине, а као. владалац подигад је неколико манастира, од којих је најзнатнији Студеница, и слао.је богате прилоге чувеним црквама изван Србије : у Јерусалиму , Цариграду, Солуну , Раитској пустињи , Риму и Бару у Италији , чиме је допринео, да се за српски народ и његова владаоца на далеко ч УЈ е Нема сумње, да је оволика побожност Немањина и његове жене Ане утицала на младу душу њихова љубимца Раска, те је, чим му се дала прилика, оставио своје родитеље, дворове и примамљиви дворски живот, па похитао у Свету Гору и тамо се покалуђерио. Овај догађај имао је веома крупних последица за цео српски народ. Тако, пре свега је вероватно, да се Немања угледао на синовљи пример, кад је дао оставку у корист другог сина, грчког зета Стефана, и покалуђерио се са својом женом ; а ван сваке је сумње, да не би отишао у Св. Гору, да му тамо син није живео и к себи га позивао. Света Гора бејаше расадник православне науке и духовног образовања за православни Исток, јер тамо су имали своје манастире не само Грци, но и Бугари (Зограф), Руси (св. Пантелејмон) и Грузинци (Ивер). Св. Сава, увиђајући да је и Србима потребно имати такав један расадник, покушавао је да добије од ватопедског игумана Теостирихта како пусто место, где би „подигао ћелију у своје име, да они који би долазили из његова отачаства, имају свој дом", али му ову жељу себични Грк не хтеде испунити. Доцније се Немања и Сава обрате светогорској управи са сличном молбом, и добију одго-
Ђегоба џамија у Сарајеву,
вор: да сами изберу место. Старац Немања собом пропутује целу Св. Гору и најпосле избере запустели манастир Хиландар, који се налазио на источној страни полуострва, пола часа од морске обале, један час од ман. Свимена (Есфигмен), два часа од Зографа, а пет часова од Еареје, где станује светогорска управа. Манастир буде одмах оправљен, проширен и украшен, око њега подигнут град, кула и ћелије за становање, тако да су се тамо могли уселити Немања и Сава већ око половине 1198. године. Да би ову тековину обезбедио Српству, Немања је послао свог сина Саву у Цариград цару Алексију III, тасту старијег сина Стефана, да измоли од цара повељу којом се признаје да је Хиландар српски манастир. Цар Алексије радо испуни жељу Немањину, уврсти Хиландар у царске манастире (лавре) и од своје стране приложи му у Св. Гори манастир Зиг (близу Превлаке) са свима метохијама. II о што је Хиландар , потпором великог жупана Стефана, саграђен, приложи му Немања у призренском крају села: Неиробишта, Момушу, Сламодраже, Ретивљу , Трње, Ретивштицу, Трмовац, горњу и доњу Хочу с тргом, два влашка (пастирска) катуна од 170 људи ипланину Богачу, што је све измолио од цара Алексија, поклони му довољно стоке и коња и нареди, да му се из Зете сваке године даје потребна количина соли. За тим Немања стави Хиландар под зиштиту свога сина Стефана и његових потомака и позове га да и он од своје стране учини прилоге. Стефан се радосно прими заштите Хиландара и приложи му у Хвосну села: Ђурђевик, ПетровиК, Крушево, Книну, Рубач, Поток, Дрсник, Гребник, Говип, Залуг, Видење, Величиште, Горње ВраниЛе, трг Книнац, планину Добродол е и два винограда, а у Зети половину Каменица. И Св. Сава, после скоре смрти Немањине, прикупи од светогораца за добре новце најлепше место у Кареји и ту подигне ћелију Св. Саве Освећеног, у којој се сам постио, и ћелију св. Спаса за игумана и осталу браћу хиландарску, кад долазе у Кареју, а близу манастира Зига купио је место Скориију с црквом св. Николе. Тако је Хиландар, у самом почетку, био један од најбогатијих и највиђенијих светогорских манастира, а по утицају, који је од