Nova iskra
СТРАНА 52.
НОВА ИСКРА
ВРО.Т 2.
првог дана почео вршити на религиозни-културни и просветни живот српског народа, постао је главом свију српских манастира. То су му првенство признавали не само државни и црквени поглавари , но и сам народ , Јер у песми, у којој се ређају Немањине задужбине, на арвом месту наводи љегову последњу задужбину : „Бјел Виландар насред Горе Свете" Немањина задужбина, рађена на брзу руку, била је доста мала, па с тога је његов унук, краљ Жилутин, у почетку XIV. века, поруши и место ње подигне већу и раскошнију. По предању које се сачувало у Хиландару и које се потврђује породичним грбом, Милутиновој грађевини дозидао је кнез Лазар припрату, тако вешто да се то једва може опазити. Наша слика представља Хиландар, са свима зградама, те се од цркве само кубета виде. Црква је у облику продуљења крста и састоји се из три дела : прве припрате или иавечврнице, друге припрате или тлупоКнице и главног дела или праве цркве. На њој су четири кубета, распоређена унакрст : једно, највеће, над главним делом, високо 5 а широко 4,80 метара, и три мања једнака, од којих су два на полуноћници, а једно на павечерници. Спољашња дужина цркве износи 36,50 метара, од тсојих долази на главни део 18,50, а на две приирате по 9 метара. НГирина је без певница 12,74 м., висипа главног дела с кубетом 18,62 м., ирипрате су нешто ниже. Црква је зидана тесаним каменом и циглом у наралелним редовима, а између појединих каменова уметане су цигле усцравно. Кров је од олова. На северној и јужној отрани имају по троја врата и по 15 прозора различне величине у два реда, а на западној страни једна врата, два већа и над њима два мања прозора ; на источној страни има 6 прозора у два реда, од којих је средњи у доњем реду иодељен с два стуба. Первази су у врата и прозора од белог мрамора. Пошто је земљиште нагнуто. врата на северној страни имају В, 4 и 5, на јужној 7 а на западној 4 степена. Павечернипа изнутра је широка 10,50, а дуга 7,93 метара ; полуноћница је широка 10, а дуга 9,18 метара; главни део цркве дуг је 17,70, од чега на олтар отпада 5,70, м., а широк је заједно с певницама 15,45 метара. У обема припратама имају по два мраморна стуба, висока 3,66 односно, 5 метара, а у главном делу четири висока 5,50 метара. Ови стубови, различне дебљине, подупиру сводове, на којима се дизтсу кубета, три мања са 8, и велико са 10 ирозора. Из павечернице улази се у иолуноћницу уз четири степена, кроз двокрилна врата, тсоја имају мраморне довратнике. С обе стране ових врата има по један прозор. Међу полуноћницом и главним делом цркве имају троја врата: на средини двокрилна с лепим мраморним довратницима, а с обе стране по једна мања, од којих су десна у век затворена, јер је иза њих гробница св. Симеона Немање. Полуноћница је нижа од главног дела за један степен. Патос је од мрамора у целој цркви, али је у главном делу најлепши и један део израђен је у мозаику тако вешто, да му нема равна у свој Св. Гори Зидови су сви живописани. У првој припрати живопис је лошији и новији (1803.), а међу свецима насликани су Кнез Лазар и Милош Обилић! У осталим деловима цркве живопис је бољи и старији и, по причању Хиландараца, био би дело чувеног светогорског живоиисца из XVI. века Манојла Панселина. Живопис је обнављан и тиме изгубио од првашље вредности. Уза зидове су поређани столови : 31 у првој, 33 у другој припрати, а 36 у главном делу цркве. У десној певници, а у југозападном углу, гробница је св. Симеона, на којој је плоча од белог мрамора. Близу гробнице, до мраморног стуба, стоји игумански сто, чије је место заузела икона св. Богородице Троручице, Поред
тога стола налази се још један игумански сто, седефом украшен, који је поклонио босански митрополит Исаија (1635 г.). Садашњи је иконостас дрвен, врло леп и позлаћен, али иза њега и сад стоји стари, мраморни, од осам стубова. У главном делу цркве виси из кубета врло леп и велики полијелеј и око њега коло са 10 иконица и 40 свећа. Осим велитсог полијелеја има још 6 мањих : један у првој, два у другој припрати и три у главном делу цркве, где се још налазе и четири врло велика свећњака од бронзе. На првој припрати с поља, на северној страни, изрезан је у камену државни грб Србије, двоглави орао, чију слику доносимо у данашњем броју; а на јужној страни изрезан је грб Кнеза Лазара: тлем с два рога, чију ћемо слику тако!)е приказати читаоцима *)
ТУГОВАНКЕ
I
о
д како сам за се сазно, душа моја вечно пати. На 1>ођењу још мојему спуташе ме тужни ланци : Ја радости нисам сазно, нит' %у икад за њу знати, Радост, миље, љував, срећа то су за ме пусти санци. Док САМ БИО МАЛЕН ЈОШТЕ, ДОК НЕ ЗНАЂАХ ЗА РЕЧ боЛН, Често пута рекла би ми моја мила, јадна мати : „Хајде, чедо, стслопи руке, па се лепо Богу моли, „Бог је добар и милостив, он ие, можда, боље дати." ПоВЕДЕ МЕ, И ЈА КЛЕКНЕМ ПРЕД РаСНЕЋ,ЕМ БоГА ХрИСТА. УсНЕ МИ СЕ ТИХО МИЧУ, МОЛИТВА СЕ СА ЊИХ СНУЈЕ. У КАПДИЛУ ЖИЖАК ДРШЋЕ. НзОЈ У ОТСУ СУЗА БЛИСТА .... Ја се заман Богу молим, тсад Бог неие да ме чује. Јер познадох јаде своје, што посташе много већ.и. Саме очи сузе роне, пољупцем их мајка брише. Док је сватсо, сав свет пливо у радости и у среии, Ја сам дуго, горко плако, — молио се нисам више. НиСАМ Л,УДЕ ЈОШ ПОЗНАВО. ТрАЖИО САМ СРЦУ ЛЕКА МЕЂУ ЉУДМА НЕП03НАТИМ. АЛ' НА ТОМЕ МУЧНОМ ПУТУ, ГдЕ ОБМАНА И ЛАЖ ВЛАДА И ВЕСЕЉА ХУЧИ РЕКА СвАК ЈЕ ГЛЕДО ШТО СИЛНИЈЕ ДА ПОЗЛЕДИ РАНУ ЉУТУ. Тад се вратих мајци својој, том једином, верном другу. Заплатса се, сиротица, на своје ме стиште груди ; Ја немадох суза више, да ублаже бол и тугу. Но се оте уздах тешки : „Нема Бога ! 1ј[ема људи !" Тјелимир Ј. рајић.
*) Мере су узете из нештамџаног дела нредног ода Саве Хиландарца .