Nova iskra

И 0 В А

И С К Р А

КРО.Т 9.

М И Р А — НОВЕ^1А написао П. Ј. ОДАВИТ. Н1ебо је било превучено сивим, неиомичним облацима. Под снегом, студеним покровом, изгледало је као да јс читава нрирода заспала мртвим сном. Некадаља весела, плодна иоља, са којих се непрестано песма и цвркут дизао, била су као преплашена и дрхтала су кад би и најслабији ветрић зашуштао у оближњој, оголићеној шуми, и повијао премрзле стрњике. И оно мало знака живота што се осећало пољем, оне вране и гаврани у својем тромом лбту, крештање сврака, пиштање сеница, било је тако слабо, скоро болешљиво, да је намерника који би туда нрошао невољно иодсећало на носледњи, бесвесни шанат самртника, и нејасна слутња спуштала би му се на душу. На западу назирало се бледо руменило и сутон се почео да спушта. У једној омањоЈ - кући у пољу, недалеко од.града Н., у топлој ' соби седео је крај прозора младић једаи од својих двадесет и нешто година, и замишљен гледао на поље. То је био газда те куће, неки Ђура.Станић, свршени великошколац. До скора Ј - е у ту кућу долазио само преко лета, за време школског распуста; али од пре неколико дана беше дошао да ту стално остане. Био је једини син у оца и дошао је, управо вратио се кући, да заузме место старешине, пошто му Ј - е отац пре тога умро. Код куће су га дочекале две удате сестре које су се оцу и нашле у последњоЈ - болести његовоЈ - и сахраниле га. У очевој кући остале су и по сахраии да дочекају љега, свог Ј - едииога брата, и да му се нађу у првим данима самоће и жалости. Био је тужан тренутак када је Ђура ступио у кућу. Сестре су га миловале и љубиле као своје дете, јер су у својој ' жалости љега као најмлађега најкише жалиле. Он ни матере није запамтио, па Ј - е ето и оца изгубио онда, кад му ј *е тако потребан био. Осећале су да ће њих две ипак лакше тугу подносити, јер имају децу, имају кућу, имаЈ*у мужеве своЈ - е, ал' он . .. он ће бити сам, а веома је осетљив и нежап је син, то су оне врло добро знале. У кући је, истина, било слугу: два вредна и добра младића, и једна старија жена — баба Марта коЈ *а им Ј*е већ одавно била у кући, и кућу водила у последње време; ал' ипак сви су му они туђи па ма колико га волели. С тога, кад је већ дошао дан да се крећу кућама својим, с тешким се срцем растадоше од њега, и при растаику напоменуше му, како би требало да се што скорије жени, јер знају да би му то исто и покојни отац рекао, само да је могао предвидети да ће га тако изненадно самог оставити у толикој кући. Он им на то није ништа одговорио, а кад већ беху отишле, ушао је у своју собу и дуго Ј *е и горко плакао. После тога прошло је неколико месеци. Био је непрестано сам и тужан. Те тужне осећаје развијала Ј - е и одржавала у многом баш та кућа њихова, која је сама по себи била Ј - една читава поема. Какви се све догађаЈ *и нис.у морали догађати у љеним зидовима, помишљао Ј *е он, а најразличније слике низале би му се пред очима.

Па и тога зимског дана, седећи крај прозора, мислио ј'с о својој прошлости, и с тога био је суморан и тужан. Сунце је већ било село и мрак је иочео бивати све гушћи, кад се стазом, што ј"о водила поред његове куће тамо на друм, појави нека женска нрилика. Док је још била мало подаље од љега, није обраћао пажљу на њу, али после извесног времена поглед му се задржа на њој". Ишла ј *е тако лагано, да му се чинило као да се и не миче. Н>ему то дође чудновато и с удвоЈ *еном пажљом ноче је посматрати. Била је сирото обучена, глава јој беше увијена у шал, иа ногама ј'ој * беше стара обућа, преко једне руке имала је завежљај, а обе шаке била Ј *е скрила у крајеве од шала кој'и ј *ој беше упакрсно везан преко прсију. Кад ј - е била према љегову ирозору стаде као да лремишл>аше о нечем, па онда приђе једном дрвету, наслони се на стабло љегово, лицем кући окренута. Н>ега није видела, јер ј *е од хладноће била згрчена, а поглед јој је био оборен. Још док се приближавала његовој кући, чуо је и лавеж свој'их паса који су се придруживали осталим псима, што су је редом испраћали поред својих дворишта; али кад се она заустави пред кућом, један његов нас истрча на вратнице, и лај) г ћи поче је облетати. Он ј - е знао да тај његов пас хоће и да уједе, иа једно с тога а друго што је био потресен њеном бедном појавом, брзо отвори прозор и викну пса. ГГас одмах умуче, врати се, па кад ј - е прошао кроз вратнице почс поново да режи. Тад и она диже главу и погледа га. Била ј'е млада и слаба. Лице ј*ој* ј *е било увехло и измучено, и ма да јој се уморне очи једва кренуше према љему, ипак тај љен поглед бешс тако дубок и тако ј *е нем много говорио, да љега, у топлој ' соби ј *еза прође, па не премишљајући даље викну бабу. „Марта", рече ј'ој ' : „изиђите, Бога Вам, па уведите у кућу ј - едно бедно створеље које је ето на пољу, да не би испред наше куће сканало од зиме. Хај'те, хај'те, пожурите се"... Кад ј'ој ј *е баба пришла, метнула јој руку на раме и позвала ј *е да пође с њом да се угреЈ *е, видела је да ,ј °ј* сузе каиљу низ образе. Старици ј'с то већ било сувише, па како ј'с видела да је млада, ухвати ј - е око паса и благо јој рече: „ХаЈ'де, хаЈ*де, дете моје, да се мало згрејеш, да се мало сасушиш, ј 'ер ћеш пропасти ако и даље будеш ишла. А и ноћ је, куда ћеш тако слаба и сама ?" Не одговарајући ништа, она се полако крену и по];е с бабом. Ноге су јој клецале, да се ј 'едва држала на љима, и сва ј *е дрхтала као у грозници. Кад уђоше, баба Ј*е уведе у кујну. Посади је мало подаље од огљишта, па онда и сама седе недалеко од ље; узеде плетиво које ј *е лежало на столу, и кој'с ј *е ј *емачно мало пре тога оставила, па ноче нлести. Више стола, окачена о зид, висила је проста лампа и бацала слабу светлост по кујни. Баба, ћутећи, исплете читаву једну иглу, па онда, пошто ј'о пеколико нута, онако испод ока. погледала на сиротицу, као накашља се и запита је : „Ти си у град хтела, је ли?" — „Јесте" одговори она, а вилице су ј'ој још дрхтале. — „Да тражиш себи посла?" „Јесте". — „Па ниси могла даље, није ти зима дала? А кад си пошла од куће ?" — „Ја немам свој'о куће" одговори она и обори поглед. Баба је погледа: „Зар пиког свога немчш? Сироче си, ј - ели?" — „Нпсам сироче" одговори она: „живи су ми родитељи."