Nova iskra

Н 0 В А И С К Р А

ђују словенска историјска права. Проматраља која смо вртилн у нутовлљу по МаКедонији не иотврђују ни из далека такве жалб«. Нисмо ни једном дошли до уверења дл је, на нример. какав ст ,1ри словенски натпис био замазан или истрвен на замењен грчким ; исто тако не нађосмо ни једном да је слика каквог словенског владаоца искварена за последљих сто година или исписана грчким именом и натнисом. Напротив, уверили смо ее о варварском ноступању са словенским сноменипила од стране самих Словена. Од уиорне борбе, какву сад у Маћедонији воде Срби и Б)гари. прети остацима словенских сиоменика лалеко већа онаеносг него ли од турсве нетрпљивости и грчкога Филетизма. Нисмо једном само налазил.1 очигледне доказе да су Бугарн унипггавали грчке или српске споменике, стругали и нажљнпо замазивали Фрееко -ликове срнских владалаца и натниса. Овај смо Факт утврђивалн више пута те смо нрибирали тачне доказе, из којих смо се учерили да је таквом поступању једини мотив политичка тенденција. Због тога је данас наступила за словенске споменике велика опасност, те је потребно да бугарска црквена власт обузда неиохвалну вредноћу својих нредставники у Маћедонији. Најжалоснији овакви случа.ји утврђени су у манастиру Трескавцу близу Прилепа и у Маркову Манастиру код Сконља". # Распис награде — Српска Крал>евска Академија Наука расписује из 8адужбине Николе Ј. Марнновића, за годину 1901., иаграду коју може добити ; одличан коетски еаис с морално.ч и аатрпотском тенденцијом, који је иаиисан чистим сраским језиком и одгикује се леаотом слога и садржаја. Рад се може поднети Срп. Кр. Академији најдаље до 1. маја 1901. године. Штампани се сниси не могу оцељивати и награђивати. Награда је раду 480 дип. у злату. Иисци могу евоја имена напред објавити или прикрити до коначне оддуке. У овом другом елучају дужни су ставити неку белегу на спис и на завој спроводнога писма. Награђени су списи ввојинг писаца, али се морају пггамнати онакви какви су одбору поднесени, и на свима се штампаним нрнмерцима мора етавити да су награђени из злдужбине Пиколе Ј. Мариновића. * Чеси у XIX веку. -- Под овим нагписом ичатла је пре кратког времена књига на Француеком језику, коју су спремили и штамнали чешки родољуби. У кљизи је изнксен цео прогрес чешког народа до наших дана. У љо.ј се наЈвише говори о политичким, економским и културним приликама чешким, и о борби нротиву Немаш и љихове културе која се нарочито н.шада због прогољења словен ког имена у Аустрији, Немачка штампа нипдда ову књигу којој ,је цил, да изнесе пред образовани свет сву борбу Чеха са Немцима. Има и таквих листова (,Дспе Кгсје Ргеззе") ко.ји ову кљигу окривл>у)у као велеиздајничку, као врсту прокламације за свесловенско уједињеље. Поред Чех.ч окривљују Руси.ју и Француеку као подстрекаче. — Франпуеки послапик флуранс штампао ,је о овој кљизи одушевљен чланак проричући црепорођчј аустријских Словена. — Превод ове кн.иге врло би добро дошао нама Србима ради сличне судбине са Чесима, ва то и обраћамо пажљу српској нолитичкој штампи на њезину појаву. X 0 Душанову Законину. — Париска Кеуие Мз^оп^ие донела је у овогодишњој својој кљизи за септембар — октобар, стр. 172—175, онширан реФерат Дра Михаила Гавриловића на Душанов Законик од Стојана Новаковића. *. Ругаунска историја. — У издаљу парисве књижаре А1сап е! С1е изашла је недавно Шн1о1ге <1е 1а Кошпапје, раг Р г е (1 (5 г 1 с Б а т 6. Ова је кљига штампана у познатој збирци ВЉНоШцие (1'Мз1:о1ге соп!етрогате, и Француски критичари сматрају је за једну од иајбољих публикација ове знамените збиркс. Њен писец, по народности Румун, уепео је, кажу, да заинтерееује француску читалачку публику за своју земљу много више но што је учинио и један Француз до дчнас. И тако су наши суееди Румуаи овим делом и двема кљигама Историја Румуна, од зиаменитог румунеког иаучника Х6поро1-а, достојно 8аступљени у француској историској кљижевности.

1^а 8егМе еп 1900. Такав натпис носи једна брошура коју је написао ире кратког времена нама већ познати публициста Ујс1ог Иеуу. Гледаћемо да у скоро кажемо коју реч више о љој. * Немачко-Српски Разговори. — У ивдању Бечке књижаре А. Хартлебена изишла је. у другом ивдању, кљига Ивана Васина Ноповића; РгакИзсћеа И е и 1 8 с ћ-8 е г 1) 1 в с ћ е 8 СопуегзаНопзђисћ ап^ §гатаНкаН8сћег бгиисНа^е ћеагћа!с1 уоп 1уап Уа81п Ророујс, (Немачво-Српски Разговори , за практичну употребу. С обзиром на граматику израдио Иван Васин ПоаавМ}. — И ако је ова кљига у нрвом реду начењена Немцима, ипак мбже са свим корисно послужити и оним Србима који би хтели да науче довољаи број немачвих израза и реченица за свакидашњу потрсбу. Овој је књизи цена 2 круне и 20 потура, а може се добити у свакој бољој књижари. —

Српски рад у француској научној књишевности. — У нариском стручном часопису Јоигпа1с1и с! го И 1п1егпаИопа1рг1уе е! б .е 1ајпг18рги(1епсе сопрагбе, № VII— X од ове године оштампана је расправа г. Живојина М. Перића, проФ. Ве.г Школе,

под насловом; ,Бе 1а јипсНсИоп сотре!еп1е еп 8егћ1е роиг соппаНге (1ез асПопз еп сНуогсе ои еи ии1Н1е (1и тапаее 1огт^е8 раг (Јез броих е4гаи §ег8 —« (0 надлежности српских еудова за развод или уништај брака међу туђим поданицима). Стр. 742 а 749.

БИБхЛИОГРАФИЈА 1. Ђуро Ј. ДимовиК: Вјереници. Роман. Загреб, штамнано у у Срнсвој Штампарији, 1900. 8-на, стр. 477. Цена 3 круне. 2. 1)и1)гоун1к (§о<1. V), ка1еп(1аг га §ос!тгг 1901. — Виђгоутк, иЛапје г пак1а4а 8грзке БиБгоуабке в^атрапје А. Равапба, 1900. 8-иа, стр. 168 Сјјепа 80 рага ро§1;от 1 кгипа. 3. /ар'|*с1 ИетепИо^ Ооврага Магта МагојГсе Кађо§е, [^уапгесЗпо^ Розкпјка Еери1з11ке Би1згоуаске иа СагГ§тас18кот Оуоги §0(1. 1706—1707. 12уогпг 1екб1 Г2с1ао, ргеуео Г рго1итаСГо ])г. ^ијо 1спег УојпогГс- Рге^атрапо с1о2Уо1от 8грвке Ака(1етде Каика V/, XXXIV 1лоја „Зротетка", — Пићгоутк 1900. 8грвка ВггБгоуаека в^атрагда А, Разапса. 8-на, стр. 84. — Цена ? 4. 11рви оенови друштвене евономије. Написао Др. Луиђи Коеа, нроФесор на университету у Павији. Прев^о са једанаестог исправл, 'Ног и увећаног издагва 7Ј. АнђелковиЛ, професор. (Прештампано са малим исцравкама из Трговинског Гласника). Београд, штампарија Д, Димитријевића, 1900. — 8 -иа, стр. 236. —- Цена 1*50 дин. 5. Побратимство. Пјесме Омер-Вега Сулејман ИашиКа-Окоаљака, Османа А. ЂикиКа и О. А. Карабегови&а. Издање Штампарије Д. Димитријевића, Б<;оград 1900. — 8-на, стр. 134 Цијсна 2 динара. 0. Историјско уређење нашег ђенералштаба, са главним основима уређења наше војске. Од Јове ДамјановиИа, администр. пуковника у Пенсији, бив. проФвсора В. Академије и управитеља В. Админ. Школе. (Прештамиано из Ратника.) Београд, Штампарска Радионица Војног Министарстви. 1900. — 8-на, стр. 66. Цена ? 7. 8гејап ТисГс: 2а(1пје Ро^1ат1је. 2а§гећ 1900, Т1зак 01опГске ТЈзкаге. — Ш. 8-на, стр. 93. — С1епа кг. 1.60. 8. Србобран. Пароднн српски календар за годину 1901., која је обнчна, има 365 дана. Година девета. Уредио Игњат И. ДимпК. Издаље и штампа Српске Штампарије у Загребу. В. б^-на, стр. 205. Цијена 80 потура или 40 новчића. 9. Пољонривредни календар за нросту 1901. годину. Иадање Срнског Пољопривредног Друштва. Уредио Паја Ј. ТодоровиИ-ЂаковчиК. Година XIX. — У Београду, штампа 10 у Државној Штампарији Крал.евине Србије, 1900. В. 8-на, стр. 150. Цена 50 пара.

НЛИОМЕНЛ

У два прошла броја молиди смо све дужне претплатнике да свој дуг што пре измире, јер је њиховим немаром лист доведен у врло мучан положај. Како оу се дужници одазвали тсм позиву, сведоче ови редови. Ови наши претплатници знају, да уређивање к&ижевног листа, а уз то још и илустрованог, не може у нас Орба бити спекулативно подузеЈге. Том су доказ толики покушаји до данас, па је томе доказ и „Нова Искра" која до сад није утрнула једино захваљујући нехонорованим сарадницима и дуговању за штампу и хартију. Улажуки сву своју вољу и одушевљење у тежак посао уреЦвања и издавања „Нове Искре" ми смо очекивали резултате друкчије од ових што су пред нама. Због тога и опет молимо све дужне претплатнике да се не оглуше о овај позив, већ нека дужну претплату одмах шаљу власништву „Нове Искре," јер ће само тако избећи све непријатности јавног опомињања и приватне тужбе. Жао нам је што ћемо бити принуђени да на такав начин расправљамо рачуне са немарљивим дужницима, али нам нико не може пребацити, да нисмо пре тога покушавали све што се од нас могло очекивати. Претплату ваља слати поштанском упутницом или је дати поверенику „Нове Искре" ако га вма у месту. Власништво ,,Н. Искре".

»НОВА ИСКРА« излдзи сваког 16. у меобцу. — Цвна : на год. 10, по тод. 8, четврт год, 4 дин.; вли Срвијв год. 10 фор . иди 20 дин у здату. — Претидата и све што се тиче администрације шлље се Р. Ј. Одавићу, власиику »Нове Искре«, Љувиђска ул. вр , 8.

Власник и уредник Р. Ј. ОдавиИ,

Милош Ве ЛИКП — ШтАМПАРИЈА БоЈОВИЋА II МиЋИЋА (Кп. СпОЈГ. БР. 35.)