Nova iskra

СТРАНА 6.

н о в л

1Г С К Р А

изгостирају се; а кад се пенчају несу тазе но баЈат: виду се један другому како ћуфлија 48 сирење. Довде, слушајући Ђул-Марикину прикажњу, само се по каткад осмехнусмо, а овде се гласно насмејасмо. А ЂулМарика: •— Заш' се смејете? Нелијетакој? Пишин имашемо срам, а с'г... Чуваја Вог!... У пролет Ђоша, свекар ми идеше у лојзе сваки ч'с, па. пролазејећи кроз поље набере јагличје, кукурек, мачицу, љубичицу, нанраји си киту па си гу мен' доиесе. Тргне ме уз себе на миндерлак, и збори : — Ела, моја сна'о, да те закитим! Он узне та ме кити, а мене ме мило, е Бошке! Мислела сам: »к'да ћу сам ти у кућу ? К'да?..." У јутру се рано дигнем та пометем и судови измијем, па сам весела како пиленце на грањку. Мијем судови и иојем, метем куКу и појем, посппујем цвеће и појем: мило ме што ми с.векар доодија и китија, на за то ме обрнуло на нојање. Ако пак, блага керко, чедо, питујеш што сам појала, не знам... игго иесам... свашто. Ама немој да рекнеш да теј несме имаше цигде, у Ниш ели у Лесковац... Иојешем си ја сама онакој, Димитрију појешем. Појем убаво, кротко, стра' сам имала од татка, срам од нану... Туго! Појем Димитрију. Ако му песма нема, ја си му гу вадим од себе. Појала сам му млого, млого, а у памет ми стоју салте још николико... Какој оиај једна беше : ( ( А, брв, Мито..." Неје такој. (( 3аш' ои, Мито, такој..." Јок, не могу, овуј сам забрајила. Овуј не знам. Чекај другу ако могу... Чекај... в Зборида ои датка о Миту, Датка Миту питуваиа : Заш' си, оиико, пожутеја? Заш' ти, дадии, веђо... Зашто су ти веђе..." Такој никако беше, ништо за веђе, ама... У, керко, што су му биле веђе! Како пијавке... Све сам теј забрајила. Могу, ама ие целу... А! Чекај овуја, њума ћу да знајем бати од крај до крај. (, А, туго ! леле ! мој Димитраћи ! Лако ме мидо, ете, за тебе!... Лети ми, моје славеј-пиленце, Скоро предети тија сокаци, Та си ми падпи татку у башчу, Та си ми стани на ђул црвени : Пој на девојку, на Ђуд-Марику, Дор ми те, пиле, она не Фати II у пазуке своје не тури, Да те сакута, пиле, од росу Рат ћеш си оиијеш дори до зору..." Нема виће. — Машала, Тоул-Марике ! Ашколсун, Ђул-Марике! — Бре! Вре! Бре! — што ти је убава! II још једну знајем, баш од крај до крај. ((Нигаан даде Димитраћи Па аџиску^ 'ЈЈЈл-Марику. Друсто ои';!§> ,'читувадо, Питув^Сб ДиЈлЈкграћа, Пцтаја .гћДПипјк '0 Коста, МдтцчНн г» ДОра пита: А бре, Мнто, две' ти очи,

Мидујеш ди 'Бул-Марику ? Одговори Димитраћи: Заш' питате, две ви очи ? Не д' видите што копнејем, Кај у продет снег што копни ? Друшке су ои питувале, Питуваде Ђуд-Марику, Питала гу Мала Сика, Зојкина гу Краса пита: А, Марике, две ти очи, МилуЈеш ди Димитраћа? Одговори Ђул-Марика : Зага' иитате, две ви очи ? Не д' видите гато чезнејем, Како дуња преко зиму,» Овај си је толико... — Машала, Ђул-Марпко! Опет матпала! — Ашколсун, Ђул-Марике! Сто пут ашколсун! — Бре! Бре! Бре! — с'га ттт је још по убава! Салте јоште једну... Кратачку... ((Лали ми, лали, мој Димитраћи: Ја ћу да појсм, ти да ми спијега На меки јестак — белу ми руку Од по вечеру дори до зору...« •Зачу се пљесак дланова као у какву веселу харемлуку, кад се раздрагају буле песмом којој је приттег.: О ф ! опет оф !... А домаћпца се подиже и вели : — Фала ти, стринке!... Ајде с'г мало винце, јербо ти се гуша осушила; и нака пи донесе Васка по каФче. — И тебе ти Фала, Севетке ! С'га сам и за впно и па

за каФу.

(нАСТЛВИЋЕ ск)

Глђаво.

јЗшшска слика

илинска слика твоја Преда мном вечно трепсри : У зори и у дану, У тихој, мрачној вечери! Румен усана твојих Зора је на се узела, А белост лица твога Белим се даном разнела! Црнилом косе твоје, Црна се ноћи увила, А зраке ока твога Даница у се упила. Те тако слика твоја Преда мном вечно трепери: У зори и у дану, И тихој мрачној вечери ! М. Крстии