Nova iskra

СТРАНА 8.

11 О В А И С К Р А

ВРОЈ 1

руку с коња, удари руком више врата. Цару казаше; он се диже на ноге да их види. Братоношкој одиви царици ово даде прилику да се освети и рече: „Казала сам ти, Господару, да ћеш се с пријестола дић', да видиш мога оца, стрица и брата кад те доћ'. <( И та је прича у народ остала, како је цар наредио те се у ками више врата изрезала рука Пеја Станојева онамо ђе је руком с коња доФатио, ђе се и сад тај потпис руке Пејове находи. Али за друго се боље зна: да је Пеја цар метнуо за војводу те је судио и харач купио од Скадарскога Блата до Лешнице преко Кома и да им је цар два писма, једно Пеју а једно Вују, да не дају цару харач, и вратили су се Братоножићи дома ,'с великијема даровима и царскоти власти. Пејово писмо од цара изгорело је у Пејову кућу која, му је се нектећи заждилаА писмо друго, што га је цар Вују дао, ево га и сад у село Кисјелицу гдје се презивају Вујовијем презименом ВујовиКи. Било је писмо у кућу Милована Радојева, ама чујем да им га је скоро узима Никола Ђоков, официр редовне војске на Цетиње; не знам је ли му га врнуо али је и сад код њега'; тек причају да га не умију прочитат' да знају што у њега пише. Али како му драго, но војвода Пејо Станојев, пошто је из крај цара доша, судио је као господар од земље коју му је цар да ка што је пријед речено; кунио је харач од Скадарскога Блата до Лешнице. Говори се да је тај харач за себе узимао а не да је од њега цару дава. Он је заповиједа Зетом и Брдима и једнијем дијелом Арбаније. На војску их је крета ђе му је потреба била. Једном је Васојевиће, Леворечане похара за освету свога стрица Вуја, којега му уби Васојевић, исти зет Вујов. Ево како је то било": Вујо је отиша у овоје кћере и зета у Лијеву Ријеку на њихно Крсно Име, Св. Александра, ђе је дошло још гости у Вујова зета и кћере. Вујов зет служио је гостима ракију. По обичају за мезу с ракијом биле су разрене јабуке које је Брајотић, зет Вујов, ножем убада и гОстима с вра ножа коматиће јабуке редом дава. Вујо прекори свога зета, говорећ му: — да ниј.е поштено ни побожно на Крсно Име дават' љуђима јело с врх ножа! Вујов зет за ту ријеч истијем ножем убоде га у уста док му за врат пробије, те па'не мртав. Зато је Пејо Станојев скуцио војску од Зете, Брда, неколико Црне Горе и Арбаније. Удари на Васојевиће, иохара и опали сву Лијеву Ријеку, рашћера народ. Што не побише, то утече до Пећи и Шумадије; послије се неки врнуше. Тако је Вујо погинуо и Васојевићи га нлатили. Пејо је има четири сина: Оташа, Тошка, Матијаша и Станишу, од којијех се прозивају брацва. ТошкОвттћи сезову по Тошку, Оташевићи; по његовоме сину Прему, Пре* мовићи; од Станше, Станишићи; а од Матијаша прозивају се по његовоме сину Павићу, Павићевићи. Сад ево да кажем случај који се је догодио с Матијашем Пејовијем. Он је скупио шездесет Братоножића и отиша у чету ка' што су обично ходили они и други. 0 њима је прича у народ о њиној погибији оваква: Жмиро Сеоштичанин ст.ајао је у Малоречке Стијене код својијех двадес брава. Но једну ноћ чује грају у високе стијене и пећине и лелек с кукањем за Матијашем и свијема ио имену који су отишли; на ред их изброје у кукање. Жмирова жена у јутро донесе брашњеник у пећину ђе нађе браве а њега нема. Она га зовне и он се одзове из дубине пећине. Пита га: »А што си се скрио тамо? с( Он дође и каза јој: како су кукали ђаволи у Малу Ријеку; но је ли Матијаш дома? Она му каза да је пријед неколико отиша с неколико дружине, и свак се чуди што их нема и каза му дружину који су пт њим. Он јој рече: »Бога ми је свакојега ноћас по-

менуо, по имену их кука, и мислим да су сви погинули (( . Тако је и било Матијашу с дружином: не знаде се смрти ни живота колико да падоше у јаму. Не прича се на ове стране, да се је тако ђе друго догодило, да се изгубе шездесет љуђи, да им се гроб не зна. У Матијаша је остала. жена, која је ш њим била по године, и удала се је на село Безијово теке је Матијаш неста, и родила је дијете мало нријед, како се могло сујмат (сумњати) да је Матијатпево. Премб Оташев, Матијашев братанић, затражи дијете као Матијашево. Безијовци га не дадоше, а Братоножићи га не оставише, и тако се погонише судећи се за три године, доклен дође да се гвожђем и оружјем пресуде. Но Премо Оташев рече Кучима и Братоножићима: да се не кољу, но да послушају један начин његове пресуде. Они присташе да га слушају. п он нареди пресуду овакву: метну л^уђе у ред, једнога до другога у коло, ка' у гувно, те посиједаше а на сред нростора, који је коло међу љуђи, метну мапо дијете, па скиде капу и помоли се Богу говорећи: „Дијете! чије си нека те свемогући Бог њему упути, и коме дођеш нека његово биднеш.® Војска је викача »Амин.® Премо сједе ка остали. Дијете је баврљало између љуђи и онолике вике, па од једном унрави те Прему на кољену обиште ручицама за њега. Онда га сви Прему честиташе, и Братоножићи дијете понесоше без бољоглаве, које је послије било оглашени јунак ПавиИ Матијашев, од којега се сад презива браство Павићевићи на Пељев-Бријег, село у Братоножиће. Виђели смо како је Пеју Станојеву турски цар дао власт те је судио реченом земљом нешто с више власти но војвода али који паша, но као нехси мали владалац; с тога је мога у поменути народ пе само харач узимат' но их и на војску дизат' по својој воллт, ка' што смо нријед виђели на Васојевиће, те се је народ Васојевачки иослије седам година дома почео враћат'. По томе се и види Пејова владалачка величина, јер друга племена Брцка, Црногорска и Арбанашка, која су се клала ме^у собом, тшјесу једно друго могла изагнат' из свога места, ка што је Пејо Васојевиће који су много виши број од Братоножића; а и лично се је на Неја могло познат', при свему гато је био добар и наметан човјек, да је себе нешто високе и себичне владалачке висине дебеле држа и неЈшољив бива. Ево још један случај о погибији његова оца да кажем, како је случајно погинуо и Пејо се за њега мирио. Пејо, кад је био вакат да се годишњи харач куии по народу, одио је на даљна мјеста сам са својим љуђима, и харач узима, а старе љуђе, који не могу на далеко одит^шлао је на ближња мјеста са својим оцем Станојем, те су харач купили. Тако једне године Станоје с дружином купио је ио Братоножићима. Ш њим је био и његов брат од стрица Јанко Јованов. Кад су дошли у село Клопот код једне старе бабе, која је рекла: да им нема што за ха;рач дат', — они су смијеј-ући се тражили проз празну кућу, и за гредом под таван од куће нађу један коматић зачађане и захрђане мале пушке, којом су ругајући се омицали да пукне: најприје у земљу а послије један другоме у чело, да провају који те одржат да не трепне оком кад пушка у чело вршти. И пошто се тако на промјену обидоше, рачунајући који је мање али више трепнуо, узе проват' Јанко Станоју, своме брату од стрица, хоће ли трепнут' кад му у чело омакне. Но пушка загрми ка топ и уби Станоја по сред чела. Јанко је знава, да код Пеја молба не помага, но се мора гинут'. Остави кућу и Фамилију па утече! Крио се је кроз турску земљу за седам година, бојећи се да га Пејо и тамо не нађе.