Nova iskra

Такве су догађаје љуђи своји одили и мирили. Али Пеју ко да смије о томе поменут'? Но кад се напуни седам година, Јанку се учини да је боље једном погинут' но се овако крит' и скитат'. Те у очи Св. Николе дође по иоћи у Братонозкиће и примаче се кући Пејовој, која је била иуна гости у Пеја на Крсно Име. Јанко иза куће бачи камен на кућу, и учиње знак да јест нетко. Пејо чуне и рече жени својој: »Излежп ! ето нетко, па га је страх или срам, но га доведи у кућу ко је да је к . Жена излеже, нађе Јанка који јој рече : — »Иди у кућу и не кажи да си кога виђела®. Жена се врну и рече да нема никога. Јанко опет бачи камен па кућу ка' ирије; Пејо опет жени ка' пријед:

СТРАНА 9.

I своју сабљу која му је о диреку објешена стајала. Све у кућу онијемило: не смије се самовољноме Пеју ријеч проговорит' што се би другоме проговорила. Но Пејова жена рече: В А што размишљаш и на сабљу гледаш, зар си прега да с крвљу хришћанском Крсно Име проолавиш?« И још му је говорила ријечи које су Пеја као гром пробијале. И како би да би: Пејо Јанка не посјече, тек му нареди да скупи деведесет кметова који ће судит да му оца парама мири, колико ти кметови осуде да Јанко да а Пејо да узме. Јанко је мора довест' деведесет кметова од Брда и Црне Горе и Арбаније, по тадашњему обичају, и ако нијесу толики број кметова други купили, но дванајест али дваде-

СОФИЈА КОНЕР. »Доведи непознатога у кућу ! <( Жена изљеже, а Јанко јој рече: »Иди у кућу још једном, па трећом дођи.® Жена уљеже у кућу и рече: „Нема никвга®. Јанко бачи и трећи камен ! Иејо ијетко на жену : — „Излази! ето нетко." Жена рече: »Ја га не находим®. Пејо придаде ријеч и рече : »Који си то што зовеш каменом на кућу ? Улази, не бој се да ти је Божа вјера! ако си и Јанко Јованов који ми је оца убио®. Онадар Пејова жена искочи из куће код Јанка, те му свеза руке за илећи а нож за врат, по тадашњему обичају, с тијем више да би Пејову јарост умекшала. Па уљеже жена а Јанко за њом међу госте. Свак се изненади, а Пејо ка помамљен од чуда гледајући пред собом Јанка ђе је челом на земљу пануо пред Пејове поге, а по другој гледа на

У ЦАРСТВУ ВАЈКЕ. сет и четири. Но сви ови кметови не смију изрећ' пресуду. бојећи се да им неће Пејо пристат'. Пејо им је говорпо чешће: што трају толико дана ? А ови: му говорили: »Сад ћемо, сад ћемо.® Пеју се већ досади и рече им остро: да је то ласно пресудит'. Који кмет не ваља хиљаду, тај боље да није жив! — па ајде из крај кметова који рекоше: в 0н сам пресуди.« Тако потврдише, да Јанко да а Пејо да прими — деведесет, хиљада. И Јанко даде с-ве своје, што је има, у шездесет хиљада, а тридесет хиљада остаде дужаи, јер немаше већ ништа до још једну кљусу у коју се дивине Фатају. Њу му не узе Нејо ни кметови, ио ју најпрву ноћ Јанко мора запет' д' ако му се уфати зец али друго, што би мога Фамилији за ручак донијет', јер се на друго није