Nova iskra

ВРОЈ 1.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 21.

II Црнпураста и бледа, с великим црним очима, округлим дугим трепавицама, дубокога као бездна, сањачачкога погледа. Пежно, као љиљан танко створење. Ето у кратко спољашње слике Тургењевског женског типа. Ну ако дубље загледамо у то Флегматично, безживотно лице, ако дубље загледамо у његову душу, нас ће задивити страсност, топлина, силна и бујна крв која тече у њеним жилама. Како је узвишено, како племенито, пуно најдубљих и најискренијих осећаја оно нежно и осетљиво срдашце. Кад се и најтања његова струна додирне, како бујицом нојуре најсмелије идеје које су готове на највеће жртве. »Она је сва огањ, сва — страст, сва — противречност; осетљива и добра, великодушна и злопамтило ! <( Љубав — силна и страсна — прва је карактерна црта тога типа, а као таква одмах нам и пада у очи. Где год је реч о љубави, ту се подразумева љубав - страст; он је друкчије није ни разумевао, већ као нешто силно, страсно, свемогуће. То није она тиха, спокојна љубав, на којој се оснива сва срећа брачног живота, већ она се овде појављује са свом својом дивљом и необузданом силом, са свим заносом бујне младалачке душе, када се не даје рачуна о поступцима, о последицама; кад се само види пред собом створење које се обожава више него Бог. Сетимо се само страсне љубави оног оригиналног, чудноватог девојчета Асе, која ни пред чиме не преза и своме драгану одређује ноћни састанак: »...Чуо се трепетан звук, као испрекидани уздах, ија осетих на својим власима додир слабе руке која као лисгак дрхташе. Подигох главу и видех њено лице. Како се оно наједанпут преобразило. Израз страха ишчезао је на њему; поглед блудео у даљину и носио ме собом; уста полуотворена, чело бледо као мрамор, а коса распуштена низ плећа, као да их је ветар занео. Ја заборавих на све, ја је привукох к себи — њена је рука покорно слушала, цело њено тело повуче се за руком, огртач паде с плећа, и глава јој тихо клону на моје груди, клону на моје разгореле усне... — Ваша... — прошапутала је она једва чујно. (< На другом месту ево како сам Гагин карактерише Асу: »Ви не знате Асу: она је у стању да се разболи, да утекне, да одреди састанак... С ватром се не треба шалити ! к Зар нам Наталија у „Руђину <( не даје јасног и очигледног доказа, како је силна љубав шеснајстогодишње девојке која полажући свој живот у руке тог непознатог Руђина укорева га, што он као мушкарац нема довољно енергије, што је страшљивица: „Ви сте тако често говорили о самопожртвовању, а знате ли, да ми рекнете данас, овог тренутка: »ја те љубим, али се не могу женити ; ја не одговарам за будућност, дај ми руку и хајде са мном к , — знате ли да бих ја пошла за Вама, знате ли да сам се ја на све решила?®

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ.

И опет доказ, како је силна љубав која не признаје само легалне везе, која не зна за последице, јер је руководи страст, види само садашњост и заклапа очи пред будућношћу. Најзад сетимо се љубави Јелене у »Дан пре" (»Наканун% (< ), која, не знајући ни за какве препреке, предаје се сва у руке једног Вугарина, Инсарова. Напушта на свагда своју отацбину, свој дом за који су везане најслађе успомене детињства; напушта своје драге и блиске, да свој живот споји с јадним туберкулозним, али љубљеним човеком. Ја не ћу овде наводити оне дирљиве сцене завреме болести Инсарова, или ону сцену, пуну љубави и страсти, која се одиграла одмах после његова оздрављења — ради доказа истакнуте идеје, која је и без тога тако јасна, јер би нас то одвело у сувишне цитате који су и самим читаоцима довољно познати. Љубав Маријане у „Новини" и Јизе у »Племићком гнезду <( као да чине на први поглед мали изузетак, што је у осталом права обмана. Маријана љуби страсно, али не Нежданова, већ његову узвишену идеју, дело, коме* се он предао а које га је и зблизило с Маријаном. У другом пак случају, поступак Лизин — одлазак у манастир — даје јасна доказа о сили | и енергији несрећне љубави, кад види да је немогућна према Лавецком. Љубав Ирине у »Диму к иВарваре у »Племићком гнезду к говори јасно и очигледно о љубави-страсти, која је овде заиста достигла свога апогеја. И на завршетку свега до сада наведеног, нама се и нехотице намеће питање: па зашто је Тургењев баш тако разумевао љубав као страст ? Страст, страстан, то су омиљене речи у његову речнику. Одговор на то наћи ћемо у њему самомОсновна несрећа у његову животу као да је био његов одношај према женској љубави. Тај в старБ10 холостлкђ <! није знао за тиху, спокојну, разумну љубав која је основ срећног брачног живота. Он није знао за лепоте брачне; он није тражио просте женске душе, већ страсне, силне. Ево шта вели о њему један његов биограФ: »Њега је мучило сазнање да не може победити женску душу и управљати њоме: он је могао само да је измучи. Да победи страст, он није имао дрскости, безумља, заслепљења. Он није одговарао ни на једну од симпатија које су му ишле у сусрет, искључујући зар дирљиве везе са 0. А. Т. 1854. год. но и она није дуго трајала и свршила се као што се свршавају тренутни наступи, каприци, ћуди, којима је замењивао одушевљење истинске страсти, т. ј. мирним прекидом и песничким сећањем о прошлом доба. <( (Анненков-в). Идејалну женску, коју је представљало његово богато уображење, онније нашао међу обичним смртним женским; она је само живела у његовим сновима и Фантазијама, па је тако и остао до гроба тужан, усамљен, коме је суђено »не свитб гн&зда иигдћ и никогда.®

СРПСКО КОЛО У ДАЛМАЦИЈИ.