Nova iskra

СТРАНА 47.

из гнезда. На иоти се начин и гнезду враћају. Ако олучајно изгуби ког младунца, враћа се да га нађе. Појединце преноси и устима. * * * Лавица је нежна мати, али страховити чувар свога подмлатка. Она само за младунце живи. Тада врло мало спава. Ко год се лежишту примакне —пропао је; нигде смрт није тако близу као ту. Материнска брига и страх чине да свирепост ове крвожедне животиње достигне свој врхунац. Кад младунци поодрасту, води их собом да их отац лову обучи. Она их храни, бирајући им најлеише комадиће. Понекад се лавићи играју с мајком као мачка с мачићима. Многи природњаци поричу лаву нежност родитељску. Оптужују га чак да и своје младунце једе, али га многи и бране. Изузетака вероватно има као и у људском друштву. Утврђено је да он младунце лову обучава. Треба ли хране за целу породицу, његова је брига да је набави. Породица га очекне на згодном месту док он лови. Са волом од 200 кграма прескаче зид од 3 м. висине. Док младунци једу, он чува стражу; за то време ии залогаја не окуси., Задовол>ава се оним што му остане. Све ово тешко да би лав радио, да у њему нема ни искре родитељске љубави! Тигар и тигрица слични су лаву и лавици; исте оптужбе, исте добре страпе. Калетан ЛУПНатвоп беше убио у Инђији два тигрића. Том приликом су људи нашли четири на истом легалу. Тигрица бегие отишла да потражи хране. Два беху затворена у шталу, а два иоклонили?капетану. Они у штали урликали су врло много. После неколико дана зачу се ноћу страховито рикање тигричино. Она се јављаше овим малим заробљеницима. После дугог тражења беше нашла своју украдену децу. Из страха да тигрица не учини какву штету, пустили су тигриће. Мајка их однесе као што мачка мачиће преноси. Мачка је пружила масу примера материнске нежности. Др. Франклин је посматрао како је пливајући преко пошире реке преносила своје мачиће. Још је интереснији пример који наводи Врем. Њихова домаћа мачка беше окотила мачиће у сену на штали. Нађоше је после десетак дана. После петнаестину дана мачка дође мајци Бремовој тужно маучући. Трчаше час вратима час мајци Бремовој, као да је хтеде умолити да пође за њом. Учинише јој по вољи. Мачка отрча преко дворишта, хитро оде на таван, отуда донесе једно маче и спуоти га пред ноге госпођине. Она узе маче, помилова га и спуоти у своје крило. Мачка јој донесе још три ма-

чета. Госпођа их све пренесе у кућу на топло лежиште. Мачка беше веома весела. Тек доцније приметише да их она не доји. На своје велико изненађење нађоше да јој је нестало млека. То беше једини разлог зашто је ова паметна животиња, ова брижљива мати предала своје несташне мачиће нези својих господара. Материнску нежност мачка показује као и помајка. Она често одоји и одгаји и туђе мачиће! Наводе се при. мери да је мачка нежно чувала чак и младе веверичиће! Шта би се гек могло навести за интелигентна пса? Непобитна је истина да је једна нежна мајка пропутовала 160 километара само да пренесе своје младунце кући господаревој. На том дугом путу морала је четири пута препливати широку Рајну. Да завршим о мајмунима. Мајмунице су нежне мајке до самоодрицања. Оне пажљиво гаје своје младунце: бишћу их, купају их, носају их у наручју често притискујући их од милоште на своја прса. Гибони живе — .. ; - • ....———— .. гр : | у друштву. Кад ' - их ловци гоне • . _ остављају рањена Друга, али мајка неће никад оставити рањено младунче. Она заједно с њиме гине, ако га не може спасти. Позната је она истина: да је мајка стала пред пушчану цев, само да спаое својс младунче. Још један случај. У њему је толико материн^ске нежности, толико интелиУЛИДА У БЈЕЉИНИ. генције, да се мора примити са резервом. У провинцији Но-пап ловио је један ловац. Придика га нанесе на мајмуницу. Нанишани је и стрелом раии у прса. Са великим болом она ишчупа стрелу из прсију, брзо дохвати своје младунче и подоји га. За тим журно набра три повелика листа у облику Фишека, напуни их својим млеком и остави поред младунца. Неколико треиутака доцније издахнула је. Овом примеру тешко је наћи равна. Он ће бити најлепши завршетак овоме чланчићу. Кад је овако међу животињама, шта ли је остало за људе? Не помишљам на оне грубе изузетке. Неоспорно је дакле материнска љубав најузвишенија нежност. Зашто онда сумњати да је ишчупано срце материно довикнуло своме неблагодарном сину кад је пао: »јеси ли се убио, чедо материно ?! к Л>уб. М. Длвидовић

Ж. АЈДУКЈЕВИЧ.