Nova iskra

(ЛГРАНА 64.

Н О В А

И С К Р А

БРОЈ 2.

Кад човек очи овоје окдопи и кад руке овоје прекроти, те ое тако опреми да смртпи део овој преда у наручје земљи, онда се, пошто је човек тако неотао из круга живих, јаче и живље иотиче све оно што је он за живота говорио и чинио; иотиче се његова душа и његов дух ; истиче ое оно што је у њему одржавадо живот, мисди, осећаје и рад; истиче се оно што је у човеку бесмртне, божанске природе; оно што чини човека Богом оаздана и Богу слична. Благо оном који је Богом му дате даре употребио достојно; који је часно и поштено живео; часно и поштено мислио и радио. Он уммре само телом, а не и духом. Нролазног дела његова нестаје, а остаје оно што је духом изводио; остаје депа и поштена мисао његова; леп и поштен рад његов. Тиме се очува међу људма помен његов, који је вечан као и свака добра мисао и свако добро дело што је. Не морају мисли бити велике, нити дела огромна. Нека су само искрена и истинита. Благо оном који за ообом оотавља чисто, поштено и светло име, стечено преданим радом, преданим вршењем дужнооти нрема иородиди, друштву и Богу. Вршење ових дужности украс је људском животу. Сваки добар човек пашти се за тим украсом и осећа све то слађу награду у њему, у колико се јаче дужностима одазивље. Али такав украс краси још и гроб човеков ; краси га хвалом и признањем, спајајући хвалу и признање са именом његовим, За тим украсом живота тежио је и покојник. Тиме је пооведочавао да је био добар човек. Ми омо га сви као таквог нознавали и ценили и денићемо га и даље, спомињући га као пример ваљана и поштена Хришћанина, ваљана и примерна родитеља и вредна и предана радника! По живо схваћеној и живо пригрљеној науци вере, покојник је био добар родитељ, добар и искрен пријатељ, и поуздан и оавесан вршилац својих дузкнооти. С тога је био онште иоштован и цењен. Колико је породица покојникова, колико су пријатељи његовом смрћу изгубили, то ће они најдубље осећати. У тузи њиховој нека их теши номисао на поштовање које је покојник уживао за живота и на леп помен, на признање и хвалу, која ће овагда пратити име покојниково. Хвала и признање нокојнику, доведи оу и мене, да га на путу његову до стана за одмор тела, зауставим пред заводом у ком је он тридесет и девет година, неуморно, вољно и предано радио, и да му ту јавно и искрено захвалим за многи труд његов. У томе ће ми извесно бити учесници сви они који оу покојника, — који оу Чика Тому — у току реченог дугог времена од тридесет и девет година, видели или у Народној Библиотеци или у Народном Музеју, то као вредна и ваљааа разређивача књига и сгарина, то као услужна добављача књига у Библиотеци, или као услужна проводиоца по прооторима музејским и као ревносног објашњивача музејских предмета. Тошина ревноот у раду није попуштала ни за тренутак у току дугих година, но је бивала ове јача упоредо оа развићем Народног Музеја, и трајала је до последњег даха његова. И на болеоничкој постељи мислио је и старао се о Музеју. Иокрено и пуно учешће његово у овему што се тицало унапређења Музеја и умножавања збирака, види се из бедежака које је покојни Тома, оам о себи, на жељу садашњег музејског старешине, написао и Музеју предао. По тим белешкама, Тома је септембра меоеца 1861. године ступио у службу Народне Библиотеке, с којом је тада отајао у вези, т. ј. под једним је отарешином био и Народни Музеј. Томи је тада био старешина први уређивач Народног Музеја, покојни Др. Јанко Шафарик. Дирљиво је у Томиним белешкама читати ово место: «1869. године, гооп. Шафарик добије за саветника, а на његово место буде поотављен госп. Новаковић. При предаји дужности госп. Новаковићу, рекао је госп. ШаФарик: ево Вам живог инвентара, а то је мој добри Тома. Он ће Вам бити на руци у свему и можете у њему имати поверења." «Те су ме речи тако дирнуде, да сам се заплакао. И од тада сам ое трудио још више, да би праведно осведочио препоруку госп. ШаФарика":'. Пуно и неограничено поверење уживао је Тома и у овију доцнијих музејоких старешина, и био је њима, као и заводу, од

Кориоти својом преданошћу и. услужношћу. За то је и био од свију штован и цењен. И ван обима два просветна завода, у којима је био службом, Тома је послужио својим знањем и готовошћу за уређивање библиотека. Радо се Тома и с уживањем сећао оне уолуге коју је учинио иознатом писцу југославенске нумисматике, покојном Симу Љубићу у Загребу, мерећи и онимајући за њега знатну збирку старих српских новаца у нашем Музеју. Нисац му се за то и нарочито захвалио у делу своме. Уз врлине ваљана и добра човека, нреданости раду, поузданости и поштења, у Томе је било и велике окромности. То су све особине које утврђују Томину цену као ваљана и добра човека. Тако ће га ценити сваки; а на ирвом месгу завод у ком је олужбом био две трећине свога века. У њему ће се име његово очувати Дезаборављено, јер му је за ове то дуго време био заиота одан и телом и душом. За то нека Ти је, штовани покојниче, нека Ти је драги Томо — драги Чика Томо — у име Народног Музеја, у име свију његових нријатеља, вечита хвада! Пођи даље путем којим оад ићи мораш. Одмори утруђене очи и руке, а ми ћемо 'Ге се сећати вазда о љубављу, признањем, поштовањем и захвалношћу! Нека ти је вечан помен!

Новији сриски ппсци. Критичке студије Д-ра Љубомира Педића. Прво коло. Београд, штампано у штампарији Краљевине Србије, 1901. 8°, стр. 243. Цена 2 динара. Годишњица Николе Чупића. Књига XX. Нздаје његова задужбина. Садржај : 1. Трговачки центри и иутови ио сриским земљама у Средњем Веку и у турско време, геограФско -историјска студија, написали Петар Р. Косовић и Михаило Миладиновић ; 2. Свети Пророк Пчињски и његов манастир, од Д-ра Јована Хаци Васиљевића; 3. Ђурађ Кастриотић-Скеденберг, историјска скица из XV века, од Мих. Ј. Торђевића, професора; 4. Сиев , ( Васкрс Мртца ) ' из Србијанке Симе Милутиновића, са коментаром Драг. С. Милутиновића; 5. Географско-иривредни односи Црне Реке и Тимочке Крајине, од Д-ра М. В. Смиљанића; 6. Биографски ирилози новијој историји сриској, од Андре Гавриловића; 7. 8сирг (старо Скоиље), од М. В. Веселиновића; 8. Изморник (жупа у гњиданској кази — вилајету), од М. В. Весединовића; 9. Из Фрушке Горе (манастири Гргетег и Раковац), од М. Ђ. "Милићевића; 10. Скит Светога Великомученика Ђорђа, од М. Ђ. Милићевића; 11. Прилошци архимандрита Илариона Руварца. — У Београду; штампано у Државној Штампарији 19 00. 8°, стр. 2 52. Цена 2 динара. Иеторија једног младића. Написала Марија Роберт Халт. Наградила Француска Академија. Нревео А. Станојевић, професор. Препоручено од Просветног Савета и штампано о трошку Фонда Дим. Никодића-Беље. Београд, Државна ШтампариЈе Краљевине Србије, 1900. 8°, стр. 254. Цена 1,20 дин. Смил>а. Приповетка из сеоског живота. Написао Михаило Сретеновић. Издање књижаре Анте И. Хорђевића. Београд, штампарија Светозара Николића, 1900. — 8°, стр. 12 8. Цена 1-50 динар. Из привидног света. Три шаљиве игре од Милана Савића (Добре воље, На леи начин, Цар ироводаџија). У Новом Саду, издање Српоке Књижаре Браће М. Поповића, 1801. — М. 8°, стр. 168. Цена ? На Бадн>е Вече. Хумореока. Стеван Бешевић Петров. Загреб, Српска Штампарија, 1900. 16°, стр. 4 8. Цена 30 потура. Мала Библиотека, св. 16. Приповетке А. II. Чехова. II свеока. Превео Веља Миросављевић. У Мостару, Издање и штамиа издавачке књижаре Пахера и Кисића, 1900. — 16°, стр. 77. Цена 24. хл. или 30 п. д.

((НОВА ИСКРА" излази сваког месеца. — Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије год. 10 Фор. или 2 0 дин. у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Одавић у^ власнику «Нове Искре", Љубићска бр. 8 Влаоник и уредник Р. Ј. ОдавиИ Краљевско-Српска Државна Штампарија