Nova iskra

ОТРАНА 34.

Н 0 В А

"јзул-јМарикина прикажња ПРИРОВЕТК^ написала Јелена Јов. Димитријеви^а ул-Марика овлажи грло комињаком. на узе с-р/*ш*~ кати каву, коју нам предаде „ашчика® Васка. Кад иопи каву, поче, и то мени говори, пријатно, и тихо, као да крије од осталих. — Јес' па, чедо. Како ти исприча' такој сијебило: ама онаг се је знало и за гре' —и па за срам; а с'г?... Напред к'д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу. и Божји ангели. К'да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник и недељски дан, нишин ћемо на амам; а спрема тај дан, к'да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготвимо ништо (ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак. Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште вечер, па добро врже главу; а јутре нигде слунце, на њума си је чиста кошуља, аљине, уз образ босиљак; и наште срце, па ајт' та сас комшике у цркву. У цркву се крстимо, старке прајију метаније, љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к'да си је човек у Божји крам. Онаг си примимо наФору, изручамо гу, и па понесемо на иикога дом; а пушти ли се виће црква, т'га заредимо по пријетељице, по родови: там' си не чека каФа, па и ракија. Одотле ајт' та дом' на ручак. Такој си напред беше. — Јес' па, — вели аџи-Настасија, ћутљива и озбиљна старица, много старија од Ђул-Марике, — ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборим. Пишин зборешем, а младиња ме ®аћа на присме' ? — Присме'! И њим' ће ги се присмељају њини млађеји, а и ми ги се, ете нрисмељамо, јербо отидии с'га у цркву па салте сејири: што смо крисјани, жива ми чеда, ие се познава! — »Жу, жу! Бре овој! Бре оној! Бре прајила сам аљину; бре у кога си купила шашир; бре искарала (истерала) сам слушкињу; бре кој те пере; бре.прајила сам слатко; бре варила сам црвени Френци 1 ); бре... с< Да прошћаваш јоште дрењке!... Отидни у цркву онакој, она си је празна. На Цветнице ели ники други такав празник — пунач'чка, и тој најповише жене! Зашто ? Што су у нове аљине и шашири, ели либадики, за тој. А пики девојчики гпто су бесрамни, мани се! Е га би виделе к'да уоду у цркву официри, обрну на куде врата лице а на куде алтар... опрости ми, Бошке, изручам те!... А па, што су но ники мужи погани! Обрну главу од натраг, па тике салте ио жене. Да ли је свет стануја толико бесра.ман, ели шашав? — Не се срди, стринке!... Ајде јоште чашку, — вели домаћица, и послужи прво аџи - Настасију, па тада ЂулМарику. — Здрав си, Севетке! — Дал ти Бог, Аџи-Настасијо ! — Ајде! Здрав си, Севетке! — Да си жива, стринке! — 0, хо, хо! Колико је студено дори у зуби удара... А како пак напред служешемо Свети ? Дојде ли виће, а ') Патлиџан.

ми јоште од Повечерње ели чираче ели дете та сас здравицу: јебриче ракију и чашку по родови, по кумашини, по пријетељи ели комшије, виће кога искамо да викамо — да заповедају у нас на Повечерњу на вечеру, и јутре дан на Свети на ручак, на вечеру... Три дни, две ми очи! Дугачка софра ич се не диза. Ручају, пију за Свети и поју. Манџе 2 ), манџе! јок чорба, јок шкета 5 ), купус и месо, наут и месо, бабње, капама, подварак, пуњете ћурке, пржени пилики, на р'жањ печени прасци, ели јагањчики, к'да си је на што време, па баница, иа најпосле сирење. Манџе, манџе! У нас је пак Свети посан, та, да прошћаваш, риба — мани се !... А што па моја нана готвеше сабазорску манџу, бата! Имашемо ашчику, ама у зору нана ми иде у мутвак та уготви* пилав ели јуфку: теј су си манџе од време за зору. У зору, две ми очи, ручање, како што прајију Турци уз Рамазан сас суфур. А татко з'л, з'л, а за гости како и сви Нишлије — дори... Узне та на никога од нас у кућу усујле 4 ) нареди да тури. на сокакња врата катанац, да не отидне ники та да растура друсто. А кога ће да пушти, кој узне та се закуне дек има дип работу ели на дућан, ели виће куде би гу имаја. Дор си је татко при софру, а гооти мужи како попови, све по књижачки поју ■— воду му чес' што је аџија; а отидне ли виће татко, максуз отидне божном да спије, и сае њега још по ники сгар човек, род ли, кумашин ли, млади муЖи сас бата-Сотира — мани се! А Ћеменчеџије 5 ) не ги има: да не играмо та да погазимо Свети... Ниш, срма ђумиш! Нишлије, севдалије! И бе'у за гости, и с'га су па. Освем акоЈншки не би могаја, ако си је сирома човек. Ама и онаг... Сиротиња си је сиротиња, кол'ко је и како је могала, а чорбаџије... Ја с'га казујем како служешеју Свети чорбаџије; а и аџи-Настасија нака ти каже, јербо аџи-Ђока, татко гу, један беше; и аџија, и чорбаџија, и бератлија, не ли ти реко, један. — Један. Ама аџи-Ђока, татко ми не служеше Свети такој. Он па пред Свети пре иедељу тражи од нашега попа да му испише сиротињу из своју нурију. На сирочики без мајку спрајимо кошуљке, без оца аптерике, на удовице папуче, иа стари л^уди јеменије. А на Варвару две жене месу леб': по педесет леба умесу; иа Св. Саву готвимо: манџе, манџе, моруња дебела и бела како сирење. По онуј поиову артишку разделимо... На Св. Саву све по сиротињу испратимо, а на Св. Николу при софру сами седнемо; јербо аџиЂока, татко ми знаја је наус' фрси овуј иесму : «Службу едужи Светитељ Никола, Олужбу олужи и па олаву олави, Зовнуја је мало и големо Све попови и све калуђери; Свећу пали, овећа му ое гаои : Трипут му ое свећа угасила. Па искочи та с-и мајку пита: ( ( Кога ли омо, мајке, забрајили? Све омо звали мало и големо Све попови и ове калуђери." Мајка му се т'га досетила: «Забрајимо Ану удовицу, Удовицу с девет оирочики! » К'д је дошла Ана удовица, Удовица о девет оирочики Сама се је овећа запалила." — Ашкосум 6 ), аџи-Ђоко! Такав си Свети Бог иајвише милује! — узвикну кира-Тана, жена Ђул - Марикиних година, комшика наше пријатне домаћице, улазећи.

2 ) Јело. 3 ) Говеђина о реном. 4 ) Тихо, полако. 5 ) Свирачи. °) Ашколсун, браво.