Nova iskra

БРОЈ 2.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 63.

Превод ће бити штампан у најугледнијем сдовеначком чаоопиоу ((Љубаноки Звон». * М. К. Димитријевић, чдан хрв, зем. казалишта у Загребу, отворио је претпдатничКи упио на књигу Дилета.нти, у којој ће бити ова четири позорипша комада : 1. Јадац, породична шада из бооанског живота, у 1 чину; 2. Србинове гусле, (по причи А. Никодић—Манибека), адегорија у 1 чину; 3. У глуво доба (превод), шада у 1 чину; и 4. Пијаница и иас (по Нушићевој причи), монодог. — Књигу издаје Српска Штампарија у Загребу. Цена је за претпдатнике 1 круна. ■* «СлавлнскШ ВЂкг" (Беч, уреник Др. Вергун) донео је у 1 5. броју чданак Г. Љ. Стојановића Славенски заједнички језик. Овај је чданак одговор на радњу В. Ламанскога, која изиђе у 9. и 10. броју тог журнада, управо одговор на гдавну мисао : о руском језику као заједничком за споразумевање свих Сдовена међу собом. — Овај чданак оштампао је аСрбобран" у 30. и 31. броју. * Некадсав Бугарин Стојан М. Попов, штампао је ове године поему Марко Краљевић. Она је састављена по ^бугарским народним иесмама о том бугарском (!) народном јунаку", како пише цБглгарска Сбирка". У поеми је петнајест песама, које су штампане на 202 стране. — Да није смешно, можда би било жадосно ! * У јануароком свеску Француског журнада VНитапИе Мои^еИе штампао је С. Ведар своју студију «Бе топ^етеп! ге^оГиИоппагге тасеАотеп". Обраћамо пажњу подитичким журнадима на овај рад који је потекао више из рђаве обавештеносги него ди од зде воље. * Бранисдав Грабовски, руски сдависта, песник и драмагичар, рођен 1841. год., умро је 1 2. дец. пр. г. Од његових дела ваља нам нарочито поменути студије Босма и Херцеговина, Црна Гора и Црногорци и Марко Краљевић. * У Петроградском Университету чита овог семестра приватни доценат Сирку : 0 јужно-словенским дијалектима; доценат Лоц: 0 сложеним речима у словенским језицима; П. А. Лавров : 0 Маћедонском наречју и 0 историји јужних Словена. * Бечки КппвПег-Наиз отвориће у скоро овоју годишњу издожбу. Паја Јовановић издожиће две сдике, о којима ћемо и опширније проговорити. * Српска Академија Наука и Уметности изабрада је у својој седници, 5. фебруара ов. год., Г. Г. миниотра Др. Мишу Вујића и проф. Стеву Тодоровића, за праве, а Г. Кондаковича, професора университета Петроградоког, за дописног чдана. * Ј осиф Стојановић, надзорник народних шкода, у Јагодини, спремио је за штампу Прилози народним школама у Белици, Левчи и Темнићу, на завршетку XIX века. Дедо је израђено о помоћи некодиких просветних радника, а цена му је (петнаест штампаних табака) два динара. * А. В. Ваоиљев наштампао је књигу „ Памлти митроиолита сербскаго Михаила". Оводико само нађосмо у Мостарском Сриском Вјеснику, те о оадржају не можемо ништа више рећи. * Г. //. Н. Дурново, штампао је у шурнаду «СлавлнскШ ВЂкђ" (15. овезак) свој рад: МакедонскШ воиросг и Австргл. Српској нодитичкој штампи обраћамо пажњу и на овај чданак. * Општина Београдска објавила је тек сада темат за Вукову Награду (15. јуна.) Темат је : Живог и владавина Стевана Дечанскога. * У Зајечару почео је од 1. Фебруара излазити диот Духовна Зрнца. Пздази сваких 10 дана (4 отране). Годишња је цена: за Србију 3 динара, а за туђину 5 дин. у здату. Вдасник је и одговорни уредник свештеник Јордан Хаџи-Видојковић, члан Тимочког Дух. Суда. * 26. марта ове године биће у Дубровнику III конгрес словенских новинара. Пријаве за конгрео прима Др. Ш. Мазура, народни посданик у Загребу. — ; * Уредништво .Градине (Ниш) позива на претпдату на Песме -ј- Љубомира. Симића. И читаоцима Иове Искре није непознато име овог доиота врло даровитог а прерано умрдог песника, јер смо пре две године штампади две његове песме. Похвадна је намера уредништва Градине, те је и ми препоручујемо свима пријатељима српске појезије. Књига ће изнети до 10 штампаних табака, а претплатна је цена свега 1 динар. Кад још додамо, да ће се оав приход употребити на подизање ма и најскромнијега бедега на гробу мдадега песника и за помоћ његовој сиромашној породици, — не оумљамо ни најмање у обилат одзив српске читалачке иублике. — Претпдату и сву ирениску

треба упућивати Г. Јеремији Живановићу, гимн. наотавнику и гл. сараднику Градине. * Стеван Сремац, у друштву са Д. Брзаком, драматисао је своју причу Ивкова Слава и предао је управи С. Кр. Народног Позоришта. Песме компонује Ст. Мокрањац. * Радоје Домановић, приповедач, дао је у штампу и 3. свезак својих приповедака. Књига ће имати десет штампаних табака, а цена ће јој бити 1 динар. * У Нишу је покренута мисао о подизању Народног Дома, чије би просторије биде намењене разним установама и скуповима. ((Позоришни диот» раздожно преддаже, да се у овај Дом унесе и позориште које ће радо поднети део новчаних жртава за остварење ове намере. * Пошто је београдоком радничком листу Паиред забрањено даље издажење, покренут је крајем прошдог месеца нов Раднички Лист. * Крајем прошлог месеца читао је у Нетрограду Г. Половинкин, доценат у университету, своје приступно предавање 0 сриској народној иојезији, * На расписану награду Доњо-Тузданскбг Певачког Друштва стигло је 13 композиција друштвене химне, од којих је награђена композиција Јована К. Борјановића. * У 4. броју руског диота (< С.-Петербургсгаа В-ћдомости 9 изишао је у подлиоку превод Д. Михајидовскога Кнез-Михајидове песме Што се боре мисли моје ? * Од почетка ове године издази у Београду педагошко-породични дист Матерински лист. Уређује га Раша Мидетић, учитељ. Годшнња је цена 3 динара иди круне. * а Ргедгз1 зизпја" зове ое збирка песама што их напиоа Шига8(;ешси8 (Др. Вицко Михаљевић, из Спљета). То је збирка оатира које хрватски Угјепас необично хвали. Док их добавимо, проговорићемо и ми коју више. ЧИТУЈБА | Тома Милетић — Чика Тома 12. децембра 1900. године умро је, у својој шездесетој години, Тома Милетић, познати дугогодишњи послужитељ у Народном Музеју, кога ће се извесно сви посетиоци тога завода сетити

као услужиа показивача и објашњивача музејских збирака. А док је Народни Музеј још отојао под управом старешине Народне Бибдиотеке, Тома је и у овој радио, те ће отуда бити познат и узимачима књига. Оба ова просветна завода Тома ]е од 1861. године сдужио вољно, верно и савесно, те је у пуној мери заслужио оно признање, које му је, на дан његове сахране, пред зградом Народног Музеја, исказао садашњи старешина музејски, проФ. Мих. Валтровић, у овој опроштајној речи својој: