Nova iskra
БРОЈ 5.
С К Р А
СТРАНА 14 3.
Фанатичким поповима словеначким све је безверско што се слепо не покорава себичним захтевима њиховим. Матица Словенска издала је за годину 1900. четири књиге. Прва је » Зборник % дело прерано умрлога Ивана КунишиКа који је сабрао сву преписку Фрања Метелка са Дубровским и ШаФариком, Станка Враза са Шафариком, Матије Чопа са Копитаром и ШаФариком, Орослава ЦаФа, Копитара и Бартола Францља са Вацлавом Ханком. Друга је књига наставак Гласерове Историје словвнске књижевности. Ова свеска о црквеној и 4 о философској књижевности потекла је из пера свећеника Бенковића, који у звезде кује Антуна Махнића, сад бискупа на отоку Крку, који је у своје доба најрафиниранијим соФизмима у блато бацао све што су досада написали словеначки песници и белетристи. Трећа је књига опис Млетачке Словеније. У краљевству талијанском пребива до 30.000 Словенаца, који су предани несумњивој народној смрти, прем да је у новије доба међ њима ватрени родољуб, пе-
Антула М. Сломшека који је у доба препорођаја као свештеник, педагог и родољуб стекао знатних заслуга. Летос је била прослављена стогодишњица од његова рођења у селу му Поникви у Штајерској. Значајно је, што су разне књижаре покренуле издања целокупних дела неких старијих писаца. Осим Ваљавчевих и Прешернових песама (од ових потоњих приређује књижара Бамбергова у току једне године треКе народно издање) изишао је четврти део приповедака Ивана Тавчара. Његове су приповетке романтичне па су у своје доба силно годиле младим људма. Бамберг је издао седми свезак Стритаревих радова, а ТПвеитнер у Љубљани први свезак Крсникових приповедака, у којем је наштамиана приповетка »Сус1атеп а . Књижара Габршчека у Горици издала је у Ђ Слованској књижници с< Ганглову драму „Сгш® и Говекарову »Роковњаци сс , о којима сам читаоцима »Нове Искре® реФеровао у 1. броју г. 1900. — Сада објављује иревод »Васкр-
КНЕЖЕВ ДОЛАЗАК (ИЗ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА 1876.—78. г.
сник ироФесор Иван Тринко. Сила талијанске државне мисли и културе ради да затре што пре словенски живал> у својој краљевини. Књигу је написао врло занимљиво познати проФесор Сима Рутар. Четврта је књига једна свеска у ,Кнезове књижнице«, у којој се истичу, ради своје ретке тачности и верности, слике из сељачкога живота, што их је написао млади књижевник Фр. Мешко. Последња је књига Сабране иесме Матије Ваљавца, коју је уредио проФ. Фр. Левец. „ Дружба Св. Мохора, која је бројила прошле године 78.103 члана, издала је, осим обичног календара, наставак илустрованога Св. Писма (у обради сада већ покојнога доктора Фр. Лампета), један Молитвеник, други део Песмарице са нотама, једну свеску забавних и поучних чланака и животопис славнога бискупа Лавантинскога
сенија® гроФа Толстога. Ова књижара издала је у својој Светској Књижници роман Л\ г ;|.11асе-а » Бен-Хур сс (превод с енглескога језика) и роман „Магсо УГзсопИ сс од Сго881-а (превод с талијанскога). Напокон издао је Габритчек у »Салонској библиотеци сс врло срећни превод Шекспирова Хамлета из пера Ивана Цанкара, познатога модернога песника и књижевника. Овом писцу штампао је књижар Швентнер и његову драму »Јаков Руд а сс . Ова је драма представљана лане и летос на Љубљанској позорници, а пре месец дана и у Загребу. Уз некоје врлине, као што су спретни дијалог и сарказам, има ипак и великих мана, а највећа је, што човек не може појмити, зашто се Иван Руда, који удаје своју кћер за богатог подузетника (да би спасао свој иметак), на крају ипак убије, кад га није баш никаква невоља на то нагонила. Некоја су лица слабо