Nova iskra

ћ О В А

Она има свега 255 дугачких стихова. По догађајима који се у њој опевају, можемо је поделити на шест делова: У ирвом делу (од 1—58 стиха)'имамо дегенерисан један део познате песме о Мусићу СтеФану (у Вука 47), а он почиње стиховима: Иде Бушић Стјепане љубу овоју рано будит': аУстани ое, љубовце, од твоје мекахне дожнице ..." Буи1ић Стјепан буди љубу да отвори прозоре и види по звездама које је доба, » удара ли таламбах иред двором кнеаа Аазара>,"■ и »к уиели се госиод а , . . (( Љуба то чини и извештава га, а Вушић је сад шаље да иробуди слугу (она !) Оливера да би спремио коње, јер ваља ићи у бој; љуба му тада прича свој сан и одвраћа га да не иде, но Бушић је не послуша: дЗнати ми се, љубовце, са Косова не вратити, «Ја ти нећу оотати од војске кнеза Лазара, ((Од угрске (?) госиоде и од браће Уговића ..." Љуба буди слугу који оседла коње, те Ђ ио^оше иред дворове Аааарове", —■ У овој песми Бушић није ни мало закаснио (као Мусић), него је с осталом војском на време стигао на Косово. У другом делу (59—109) Бушић затиче пред Лазаревим дворима већ искупљену „ угрсну (( господу. Милица их поздравља с прозора речима: „Добро јутро да вам је, л 'јепа угрска господо !» а за тим прича им како је ружан сан уснила, који јој тумачи Милош »Кобиловић® : да ће » главе иадати ове угрске госиоде (( , да ће „ лице иотамњет' славнога. Аазара кнеза" и да ће јој се „ расиукнут' њено срце Миличино, а за угрском (!) госиодом и за браКом. Уговићим ' .. . (( Тада Милица моли Милоша да јој код Лазара измоли једног од браће, да Ђ не би изгубила кољено од УговиК а (( ; но Милош јој одбија молбу (ни мало каваљерски за таквог витеза! на још каквим речима): в Сву ноћ му си ноћаске преспала на десној руци, в Бјеше му се молити као твому господару . . .» За тим се Милица сама обраћа Лазару, који је одбија: (( Не могу ти оставит' ниједнога од Уговића, (( Они су се захвалили св'јетлу краљу угрскому: „Кад би небо паднуло на јуначку црну земљу, ( ( Они би га примили на своја на бојна копља. 8 По том се Лазар крену с војском на Косово. ТреКи део описује злокобну вечеру у очи Видова дана (109—152): Цар је с војском паднуо на Сигницу плаху р'јеку, Ту су стали починут', вечерицу вечерати . . .» За вечером Вук Бранковић казује Лазару да ће му Милош у ,невјеру учинити !" Тада Лазар напија Милошу Ђ златном чашом (( и преклиње га да му не учини невере. Милош се » жалостан нађе у својему живу срцу^, па вели да неће учинити издаје, него ће се рано ујутру Ђ наКи иод шатором царевијем (( и њега » ханџаром удрити у срце живо За тим Милош са својим „слугажа® (а не побратимима) Иваном Миланом и Николом Косовчићем одлази у турску војску. У четвртом делу (152—216) Милош одлази под Ђ свиони шатор (( Муратов, а овај га пита: што је дошао да му Ђ уходи а војску; на то Милош одговара: в Ја сам ти се одврго од војске Лазара кнеза, «И дош'о сам у помоћ теби цару честитому." Цар пружи Милошу Ђ кољено од десне ноге (( да пољуби, но Милош „здагак ханџар иовадио и њим га је ударио", па поскочио из шатора, вргао се на коња и са слугама

Ђ иобјегну низ Косово равно иоље к . За њим се подигне сва Ђ турачка врла сила к и стигне га; Милош се јуначки борио; слуге му изгибоше, но он за то Ђ ништа не хајаше". Док неки Ђ глас изиде из облака"-, који научи Турке да мећу пред коња Ђ штитове и сабље бритке", те му ноге исекоше. Рањени Милош Ђ иокликну из својега танка грла"позивајући у помоћ Лазара; њагово запомагање чује Вук, па му се свети. Пети је део (217—222) најкраћи и ако најважнији у целој песми; у њему је описан бој у ових 5 стихова: У то Турци приступише и на њих ти ударише И Лазара разбише, ни о чем не оставише. Вук Бранковић утече у планину зелену, А Лазара бијаху жива у руке ухватили И њега су одвели честитом Отмановићу. У последњем, шестом делу (223—255) Мурат наређује како ће се погубити Лазар и Милош, и.како сахранити: Лазара испод ногу његових, а Милоша Ђ на моју на десну руку а ; но Милош моли Мурата да њега ставе под ноге, а Лазара на цареву руку : Ђ Како сам га ј а л'јеио за живота свеђ дворио, нека њега ја дворим и у матери црној земљи". Чујући то Лазар, пролије сузе и благосиља Милоша а проклиње Вука. За тим обојици одсеку главе. Песма се завршује стиховима: Кад ми бјеше Милица тужне тласе разумела, Бјеше јој се од жалости живо срце распукнуло. Из првих делова ове песме види се, како се у њој на више места помињу угрска господа, па чак и онде, где то никаква смисла нема, као нпр. у говору Бушићеву у првом делу (у стиховима које смо навели), или у Милошеву тумачењу сна у другом делу. Историски је доказано да Маџара није никако могло бити са Србима на Косову, и г. Новаковић је лепо доказао да је у тој песми реч Ђ угрск а (( , на место »српска (( , прост фалсификат, по свој прилици хотимичан и од преписаоца. Опширну анализу и критику све три приморске песме из Миклошићеве збирке изнео је г. НоваковиТг у поменутој расправи. „Невешт и небрижљив попис (( њихов јасно се види из неравнога метра (час 15, час 16 слогова у стиху). У њима има доста Ђ италијанизма и обрта еарошких и књижевних у језику, који, ако су и били у обичају у приморским градовима Далмације, нису могли налазити се у језику оних оригиналних песама које су у ириморске градове дошле с истока, између Срба" .. . Обазирући се на метар и језик у овим песмама, ПавиК их назива специјално хрватскима. Навешћемо неколико редова г. Новаковића као одговор на ово Павићево тврђење: »Косовске народне иесме могле су постати само на истоку сриском међу племенима, самоме боју најближим, која су одмах и тежину последица тога боја осетила. Одатле су се те песме рашириле најпре међу свима племенима српским иутовањем иевача и сељењем иородица, па после и међу гдекојим хрватским. Али да су косовске песме овим путем и начином и до Француске продрле, не би мање биле песме српске, нити би им ко паметан могао порицати и побијати праву оригиналност њихову® . . . Тако су српске народне песме допрле и у далматинско приморје, где су преписивањем и препевањем и добиле други облик. »Баш је Дубровник српска струја почела освајати нарачито 16. века, што се може најлакше видети по самом језику дубровачких писаца . . . IIаје ли онда на месту, што се песме о Косову, у Дубровнику на крају 17. века на хартију стављене, истичу као специјално хрватске? Њих су Дубровчани с истока примили, и оне нису