Nova iskra

БРОЈ 7.

НОВА ИСКРА

кажем шта се овом сдиком у опште хтело. Мислим да ми није потребно упуштати се у разлагање чему има да слуаш слика у опште и какву улогу слика игра међу оним средотвима која служе за облагорођавање укуса шире публике. Један од познатих немачких уметника ФранкФуртски сликар Вилхелм Трибнер вели у своме делу: «В1е Уег\У1ггип§ с1ег КипвЉедгШе" да се ваљаност сваке слике има ценити са два тледишта: са гледишта „чисто уметннчког 8 (геткипнИепксћ) и гдедишта (| попударно умјетничког" (рори^агкппвМепзсћ). Вредност и ваљаност чисте умјетничке сдике увек је трајна, али се врло често дегаава да шира публика овакову сдику не може одмах да схвати и према томе да је и не цени. 11а против слика популарно уметничке вредности приступачнија је широј нублици и омиљенија је, али јој вредност није трајна. Нема спора да је ово гледиште Трибнерово тачно и истинито, као што је и истина да сваки уметник-скикар треба и мора на првом месту да цени слику са чисто уметничког гледишта; другим речима да се држи оне много нападане девизе «1 'аг(; роиг Гаг[". Али је исто тако истинито да се критичар као посредник између уметности и пубдике не смо ограничавати на ту девизу, т. ј. да не сме игнорисати слике популарно-уметничке вредности. Па не само то, ја идем чак тако далеко па тврдим : да у извесним приликама, нарочито тамо где нема публике са тако развијеним уметничким укусом, који је потребан да се сликарска уметност саме уметности ради уме ценити, критичар мора претпостављати слике популарно-умегничке вредности, одикама чисто уметничке вредности. Трибнер врло лепо вели у своме споменутом делу: (( Докле разумевање уметности стоји на ниском ступњу дотле морамо без икаквог ноговора бити за највећу толеранцију у уметности. Све сдике имају права да буду виђене и све су сдике зато ту да модигну уметнички укус у публици". Када ово може да важи за немачку публику, а на њу се то и односи, онда мисдим да не треба нарочито доказивати да то за нас мора бити правило, на основу кога се свака наша т. ј. српског уметника слика, мора ценити, Доиста, «све су слике за то ту да подигну уметнички укуо у пубдици 8 али код нас, у нашем народу имају слике још један други куд камо важнији ! позив, а то је да уче или бар да покрећу публику за размишљање. (( У нашим приликама вреди слика као и књига — рекао ми је једном приликом један наш сеоски овештеник из Славоније — па и више, .јер сдику гледа дете које ни читати не уме; родитељ му је разјасни и дете је упамти док је живо. 8 Ово гледиште треба увек, и на првом меоту имати на уму кад се хоће да изрекне суд о слици која се као и ова Боцарићева пушта у народ, и никад не трба заборавити да сликарство за наш народ има позив тенденције и то тенденције која иде на то да подиже и бодри национални дух у нашем народу. Слика «Гуслар на Збору" , иди како је њезин творац радије назива «Ш развалинама царства сриског», израђења је по поруџбини познатог издавача сдика Петра Николића, трговца из Загреба, који већ 22 године ради на томе да из нашег народа потисне оне многобројне олике са туђим мотивима које наше домове више руже но краое, и да на место њих протури с.лике са народним мотивима; слике које би одговарале и уметничком укусу и духу нашега народа. Мора ое признати да је Николић у овоме много успео и нема сумње да се њему има захвадити што ое у многим и многим домовима Срба, Хрвата и Словенаца налазе слике са чисто националпом, славеноком тенденцијом место оних разних (( СгеШепа,» «Напз1 и ОгеН" и. т. д. Довољно је само да наведемо оригиналне сликароке радове које је овај човек купио па умноживши их репродукцијом протурио у народ иа да се види шта је он на том нољу урадио. У току времена од 22 године он је протурио у народ ове слике : (< Југосдавија 1 ' од Салгети Дриоли ; Од Чермака : пХерцеговачко робље 0 , ((Повратак на згариште" и ((Гуслар® ; Од Кикерца: «Косовка девојка", «Дед и унук», «Крунисање Звонамира", « г Гомислав» „Зрињски и Фрањкопан" „Крст на Савици" „Поотављање корушког војводе", ((Гундулић", «Прерадовић", и «Милош убија Мурата на Косову» ; од Вајнгертнера „Хрватоки сабор од 1 848".; од Уроша Предића „Босански Бегунци" ; Од Медовића: «Сабор краља Томислава држан у Спљету 925." и «Кнез Никола" ; од Ивековића: «Опроштај Зрињског од Катарине у Чаковцу" ; од Крстића: «Свети Саво благосиља Српчад" ; од Паје Јовановића : а Сеоба Срба" „ Устанак Таковски", «Мачевањо" и. т. д. и. д. Кад томе додам да је чувени портретиста Буковац, који ће сада да ради такође по наруџбини Николића портрете Њ. Њ. В. В. краља и краљице, ту сково израдио велику сдику „Бдаговештенски сабор", слику која ће са своје уметничке израде изазвати

читаву оензацију у нашем уметничком свету и то баш са чистоуметничког гледишта а која је рађена по поруџбини Никодића, онда имамо пред собом приближну слику рада овог човека на овом пољу. Пре но што завршим приказ ове слике хоћу да нагласим да је израда ове слико добра; типови нредотавника појединих крајева довољно су карактеристични а композиција боја, у којој је Боцарић врло јак, као и природност положаја појединих типова т. ј. одоуство сваке театралности, пада нарочито у очи. Једном речи слика је са популарно умјетничког гледишта вредна сваке похвале и ја је сваком читаоцу «Нове Искре" најтоплије препоручујем. Као и ове олике Николићева издања тако ое и ова може добити у дворс.кој књижари Мите Стајића у Београду. Загреб. Ј. Адамовић.

* Уредништво „Тежака" (орган Српског Пољопривредног Друштва) јавља да награђује: чланке оа 70 — 80 динара, белешке и подлиске са 60, а гдаснике са 5 0 динара од штампаног табака. * 2. 3. одржан је у Пешти Музички Конгрес. Поред Мађара, на овом конгресу били оу и представници разних народа који живе у Угарокој. О Српској музици говорио је на том конгресу свршени консерваторист Г. Иоидор Бајић. * У Београду је, 18 јуна основано Сриско Планинско Друштво. У управу изабрани су: Ј. М. Жујовић, проф. у Великој Школи; Др. Живојин Ђорђевић, проФ. у Великој Школи ; Др. Светозар Марковић, лекар; А. Станојевић, професор; Паја Тодоровић, инспектор Министарства Привреде ; Др. Манојдо Смиљанић, проф; М. Обрадовић, шумарски инжињер; А. Михел, адвокат, и Милан А. Павловић, трговац. * Српека Академока Омладина у Бечу послала је 9. јуна позив српској академској омладини у Угарској, којим јавља о једнодушној одлуци српских омладинаца у Бечу: да се поведе борба за народна права у земљама под круном Св. Стевана, да се потражи потпуна, природна слобода, да се смело и отворено изнесу мисли о добру народа српског, и да се овеоно реагује на с.ваки притиоак било опоља било изнутра. Ради овога одржаће се Омладиноки збор у Србобрану 27., 28. и 29. јулија ове године. * У „ А гс М уо рег 1о 81шПо ДеПе (тасИгшш роро1ап". (Палермо) штампана је радња Вида Вулетића Вукасовића Бе в1гедће ргезво дИ 81 агп теНАгопаИ, (Вештице у јушних Словена. * Издавачка књижара Иахера и Кисића (Мостар) штампала је композицију Алекое Шантића «Пијмо вино..!" (захор). Речи оу од кнеза Николе I. — Композиција се продаје но 1 круну и 2 0 новчића. * Бееградока општина, у својој свечаној седници на Видов-дан ове године, решила је да се прва Видовданска Награда (400 динара) преда Мидошу Зечевићу, фидософу I године, за израђену гему Живот и владавина Стевана Дечанског. * 17. јуна цочео је у Београду излазити нов дист Технички Гласник за технику, грађевинарство и индустрију. Вдасник је диста Тројан Вељковић, инжињер, а одговорни уредник Светолик Поиовић, инжињер. Технички Гласник излази сваке недеље (4°, 8 отр.), а годишња му је цена 12 динара. * Уметничко издавачка трговина Петра Николића у Загребу поверила је великом Дубровачком сликару Г. Вдаху Буковцу израду одике Благовештенски Сабор. Какав је значај овога сабора, знају наши читаоци из рада проф, Г. Гершића + Светозар Милетић. На слици ће бити верно предотављени ликови свих знаменитих сабороких чданова, а кичица Влаха Буковца јемчи за уметничку израду ове знамените сдике. * 13. јуна о. г. прослављена је у Манастиру Гргетегу лепа и ретка свечаност. Тога дана освећен је обновљени храм, на што је утрошено 65.000 Форината манастироке уштеде. Храм је обновљен у српоко - византијском отилу, а иконостас је исписао