Nova iskra

— 16 —

још многе друге ствари, којих је тамо у изобиљу, прогуташе ми еве време и не стигох да шпчезле остатке браће словенске нарочито тражим. Време се нриближаваше повратку и ја реших да у иоласку за Отаџбину свратим и видим најјачи траг словенства у Немачкој, да видим Будишин, главии град Горње Лужице, центар Лужичких Срба, последњег заостатка масе слоконске, у данашњем немачком колосу. Тога ради, кад 80. августа иосле подне стигох из Берлина у Дрезду, . одмах промених воз и у 5 часова и 15 минута кретох пут Будишина, где сгигох у 6 час. и 30 минута. Мислио сам да ћу бар од Дрезде до Будишнна бити срећнији но дотле; да Ку чути миле речи словенскога говора, да ће имена словенских места бити све чешћа, да ћо имена лица словенских бити ненрестана. Али како се изненадих. Исти утисци, који ме .целим иутем кроз Немачку иратише, доследно ме и овде гоњаху. Из мора германштине и овде, као и на целоме путу, само гдешто искрсаваху већ потрвена словенска обележја, која се само благо и незнатно иснољаваху било у ио коме типу, било у иошњи, било у по којој речи и имену или географском иазиву. Па ништа боље не беше ин у Будишииу, глави острва словенског, где мишљах да ће на зградама господарити словенски натниси, на улицама се чути већином словенска реч и Оловеиин се својим осећати. Али се јако нреварих. Будишин слабо ко и зна, њега знају под немачким именом Ваикеп ; Лужичке Србе нико но познаје; оии су за Номце ТУепс1еп (Венди); лопа Лужица њихова отаџбина зове со ВатИг. Где год се окренеш: немачкије натпис, где год нрођеш: немачки се говори; само по типу видиш да тај што ти се таквим приказује није Шваба, већ ти изгледа познат као да си га негде виђао, али он је одрастао у туђиии па га туђин потуђинио. Времо боше суморно, киша падаше као из рукава, вечо се спушташе, то све то увећаваше моју усамљеничку сету. Носећи у рукама само малу путничку торбу, журно корачах кроз овај туђи свет до првог хотела на који иаиђох. Ту одседох и пошто се мало доводох у род, сиђох у трпезарију где беше пуно свота. Заузех сто на средини, поручих пива и узех некакве немачке новине којима заклоних лице, а напрегох уво, ие бих ли боље чуо говор околине. Али ниједно словеиске речи не чух. После вечере узех да разгледам АЛгезбепђисћ с!ег 81а(11 Ваи1геп пп! 81а<И;-1т<1 Тћеа1егр1ап за 1891. год., са намером да потражим да ли ће ту битн чега словенског. Мођу силним немачким установама у овој вароши, једва чега беше словенскога. До душе, међу грађанима боше и словенских имена, али ни њих у оноликој мори у коликој се надах. Све је ишчезло, свега је нестало! Био сам иепријатно дирнут, онако од прилике као кад видим новино пропала човека, који тек још по мало животари, страхујући непрестаио да га са свим нестаие.

Са таквим мислима повукох се у своју собу, где дуго размишљах о прошлости и судбини овога једиокрвног и једноименог народа. Лужички Срби, или како се сами називају Зегдјо (у једнини 8ег1), којих даиас има само у двема иемачким државама, Саксонској и Пруској, последњи су заостатак оних словенских племена која су некада настанила земљишта Балтичкога нриморја међу доњом Лабом и Вислом и међу средњом. Лабом, и Одром. Она иису никад сачињавала јодну политичку целину, стога и нијо чудо што су међу њима биле чисте међусобице. Предања њихова казују велико прпродно богаство земљо на којој су, развијену трговину ириморских градова и одважност словенских мрнара. Све то данас другојаче изгледа. Историја словенских народа не иознаје страшније нити крвавије прошлости од прошлости тих балтичких и полапских Словена. Цела њихова ирошлост није ништа друго до ненрекидна борба против Немаца на занаду. и иротив Нормана на соверу. Било је до душе и покушаја заједничкога рада словенског против непријатеља, али јо иопријатељ вазда усиевао да управи племе сдовеиско нротив братског племеиа. Воћ под Дарлом Воликим борили су .се.овде једни Словени иротиву других. Вајкадашњи крвници словенски ностадоше још жешћп, кад се гермаиска племена покрстшпе,. племенске бојево појачаше тада још и верски. Дижећи се упорио веро својих праотаца, Словени не хтедоше иримити Хришћанство из руку Немаца, који ношаху у јодпој руци крст а у другој мач. Христова паука, која целоме свету донашаше спас, њима спремаше роиство, јер апостола немачког хришћанства праћаше Немац војник. Стога и није чудо што су се полапски и балтички Словени оннрали свима силама да или нроторају или потамано незване просвећиваче и мисионаре немачке. Али словенска и номачка сила не беху јоднаке. Док Немци, нрикуиивши се под власт једнога господара, удараху сложно, дотле Словени, растрзани домаћим иеслогама, ие беху у могућности моћно со опирати силној иомштини. Сем тога мођу Словенима беше и изрода који со везаше с Немцима против своје браће. А кад још Пољаци и Чеси, ревносни Хришћани, помогоше Немцнма против својих саплеменика, онда већ више но беше могућности, норед свега упорства, не подлоћи. Прво паде под немачку власт словенско нлеме Срби (1082), на оида Љугице (1157) и Бодрице (1160). Последње им уточиште осга острво Рујана, где се у Аркони дизао храм староме словенскоме богу Световиду, али 1168. г. дочепа и њега дански краљ Валдемар. Пошто Немци овладаше Словенима, пођоше још и даље: латишо се да их изиемче. Немачки владаоци, поклањајући појодино земље и замкове својим племићима, давали су им и извесан број немачких иородица које ће им земље обрађивати. Са немачким колонијама ширио со мало по мало немачки елеменат, а словеиски све више узмицашо. У словенске је земље са немачким племством, у коме се утонишо преостала словеиска госиода, иагрнуло и силно немачко