Nova iskra

— 28

лико и за нашу најмдађу лирику. Нема сумње да је вечераим мотивима богата васкодика поезија. Психолози естетичари нека тумаче за што сумрак нарочито предиспонује песнике за певање. Историја естетике, историја дптературе ноказује и на тим вечерњим мотивима, кодико зависе од епохе и од .шчности песникове. Вечерњи мотив у једнога Гете-а карактеристичан је за њега, али и за епоху у којој је постао. У нашој литератури има три песме које, ретком јасношћу, обележавају развитак наше новије поезије. То су: Ђдшно ЈВече, Војислављево У ноКи и овај Дучићев Залазак сунца. Ђура је жељан мира, одмора; он се претапа у васионску титпнну. Усред животне буре, расконшо издате енергије — он је жељан затишја; усред свих искушења шумнога живота, он резигнацију своју — и у том је сва величина резигнације те — издељује из ширине неког васионског прииципа. Каквом величанственом алегоријом он то исказује! Сунце је јунак, који пада у борби и тоне у вечерњи мир, којим цела природа дише — стих по стих те Јакшићеве песме. Не задржавајући се на лепотама те песме, ми истичемо основни тон њен — чежњу за миром. И то је оно карактеристично у њој за Ђуру и за епоху, која нам је њега дала. Јакшић је стваралачки дух, дух који се у пуном смислу из себе развио, а његов живот то је живот плодне земље која храни свет и троши енергију. И кад он чезне за миром, то је као што земља чезне за одмором зимским. Није случај што и Гете-ови вечерњи мотиви кулминишу у речима: 8извег РпесЈе Котт, асћ котт т тете Вгив!! Упоредите сад са Ђуриним Вечером — Војислављево: УноКи, и Дучићев Заламк еунца; са оном хармонијом мира — ове дисхармоније не само у ГеШпоИу-у него и у појединим акордима, ово губљење у неодређеност, у којој ни свет спољашњи нема одређеног облика. — Војислав види ноћу зелен лист, Дучић водени цвет заспао над таласом! — ово тумарање привидно но дубрави, по вечерњој природи — а у истину тумарате по својим рођеним мислима и осећајима: и разлика је очевидна. У Ђуре је тајанство вечерњег мира већ у оним уздисајима, које ветар хуји; у Војислава морају и разум и ерце да иоложе оружје пред шапатом дисја; у Дучића већ морају сфингови да дођу у помоћ, па да се изрази тајанство вечерње. Душа је отупела, треба је што већма уздрмати. Та је разлика иста између ових песама као између данашњег поколења с мртвим идеадима, са срушеном вером, с погаженом пустом љубављу и оног Ђурина поколења с чистим идеализмом, мушком љубављу, срчаном снажном вером. Живот Ђурина поколења, као и његов лични, испуњен је био садржином; данашњем песничком поколењу живот је једна комедија, чији хумор и сувише муте трагедија на. Голготи, гломача Хуса и Бруна, ид' ако хоћете и Косово, Сливница и т. д. За Ђуру би се могло рећи да пати од пуноће живота (онда је и Невесињска пушка изазвала устанак и рат); за данашње поете могдо би се рећи као и за сву нашу јавност — да пати од аразнине живота, у којој ни најсилнији иотрес нема шта да затресе. Психологија нека растумачи, ми констатујемо Факт да је Војислав могао својом разнеженом лириком, својом неурастеничком поезијом потамнити и надјачати снажне звуке Јакшићеве, онда кад је сентиментадност, осетљивост, размаженост освојила поражену мушкост. Та разнеженост, то неурастеничарство није махна Војислављзва, иди Дучићева — она је ако хоћете врдина, свакојако пак одлика је наше најмлађе иоезије. Али вечити мотиви поезије морају да напуне и збирке песама тих натпих поета. Љубав, до душе, не траје више до гроба, али за то додазе сидне, ситне љубави које никад не задовољавају и још остављају на души ијош више на савести мрљу. Најсмешније ми изгдеда кад се така ситна љубав гради бескрајном и вечном — као што је у Шантића. Војислав је бар искрен, а Дучић, који је ире био и сувише наиван, у Венецијанским ноћима рече на једном месту да се истом речју (љубавном) стотини клео; сад у новом пробраном издању осећа тежину оне мрље (види песму „После много година ") Ко ће данас да верује у Бога?

Али пгта ће поезија без вере, без религије ? Тако песник не верује у Бога, али верује у добре и зле духове и, негирајући Бога, он скида капу кад црквена звона забрује. Дучић на једно.ј страни сумња у све — на другој годоглав слуша звона са црквице. Изгубивши веру у живот — он ииак верује у безсмртност и т. д. Патриотизам је величање славне прошдости и исмевање бедне, понижене садашњости, и то све без бола и јаука. Песника већма растужује увео лист, него увела нада његова народа. То је модерно у другом свету, па што да не буде и код нас. Та ми и тако касамо за Јевропом. За све ово примера је тушта иу Војислава иу Дучића; свака од ових реченица указује на извесне стране наше најновије песничке школе. Мир, тај израз унутрашње стадожености, ови Хамдетски духови разумеју само „у ораховој љусци", одељени од света. Ту нервозну сталоженост опева Дучић у песми За што ? Браман који чува прах прадедова, звезда која блуди кроз сјајна пространства, сиромашак без историје, Бедерофон који гута срце своје, гордо, без јаука — и све то искићено небројеним атрибутима, енитетима — одећа су Дучићевој чежњи за миром. Песник који у другој песми осећа да има највеће благо „када је све наше, све што осећамо"; песник који је изрекао то најтачније сазнање земаљске среће — не зна за други мир осим у зазиданости од свега спољашњег света. Ама један Гете, један дух који би, да није било света могао створити нов свет и створио је читав нов свет, та,ј Гете који је научио Дучића оном сазнању — (1аз ћоћ8(;е Си1 с1ег Мепзсћепкт(1ег 181; (1осћ сПе РегзбпИсћкеП, — тај Гете каже: \\7агит аисМ јоћ с1еп ЛУез зо аећп8исћ1;зуо11, \Уепп 1сћ 1ћп п1сћ1; с1еп Вгис1егп ге1§еп зо11! осећајући и да није то казао, да само разорене душе хоће да сијају саме собом и само за себе, као што само такве душе с гордошћу и без јаука уображавају да их нико не разуме и да је то највећа срећа не бити ни од кога, само од себе схваћен. Да се то каже, ваља изгубити равнотежу између воље и моћи, између жеља и снаге своје — другим речима: ваља се приближити представнику неурастеничке, разрешене душе, Хамлету: духовном оцу литерарног безкућништва од кова Максима Горког. Ово довде већ показује да Дучић још иије изашао из оног круга, додајем одмах, уског, ограниченог круга мисли, осећаја и представа, којим је нашу поезију оковао Војислав. Дучић је тај круг попунио, где је још зјапио празнином, а да ди га је проширио у чему другом изван спољашње Форме — то ће се тешко моћи рећи. Његови стихови Моја иесма допуњују Војислављеву Исиовест, и оно што на први погдед изгдеда као проширење, као корак у напред јесте само заокругљивање Војислављевих мисли. Он наставља Војислава и у његовим махнама, што најбоље показује Дучићева елегијска посвета Војиславу, о којој не вреди речи трошити. Он наставља и Војисдављеву најјачу страну, уношење сликарског елемента у поезију. На први поглед и ту изгледа да он проширује Војисдава, ади при тачнијој анализи види се да није одмакао од едемената Војислављевих описа. Његов Христос, који плаче под разбојиштем, раздикује се само у мотиву, не у духу од Војислављева Анђела мира и Анђела туге. Иста безбојност, иста безизразност, хладноћа, неосетљивост. Иди на пр. Дучићева Чежња. У иразној 'алеји, ноћу, на стази стоји Венера и дршће од љубавне чежње. На њу пада роса и она дршће. Ама у чему је та чежња? Песник који није заборавио споменути детаље на стази, „смоков лист" т. ј. одсуство смокова листа — што је потпуно излишно — нема ни једне једине ре.чи која одаје чежњу. На крају песме на једанпут то и није чежња него — страшна љубав, којој је у несми још мање трага него и чежњи. Уметник сдикар морао би кичицом изразити чежњу, а то је куд и камо теже него рећи само: Стоји года Венера и дршће. Кад песник хоће да слика, он мора речима изразити оно што сликар изражава кичицом. А шта раде наши песници од Војислава па до Дучића? Њима реч не служи да изразе своју идеју, мисао, осећај — они ту идеју, мисао, осећај замисде прво у слици и онда без саучешћа описују шта се све на слици види. Шта значи то замењивање кичице језиком? И куда води то описивање осећаја речима, место изра-