Nova iskra

_ 47 __

Красно племетво! — промрмљао бн поиизно књи-

говођ.

— Развратиици! — одговорио би Адлер. - Ја сам у том смислу и рекао — додао би књиговођ, смешкајући се поиизно и накоспо. Фердинанду су читаве ноћи иролазиле у картању и иијанчењу. А имао је и љубавних догађаја, и стекао велики глас. У Фабркци су међутим давиле радиике уштеде евију могућих врста. Кажњавало се за задоцњење, за разговор, за штету давно учнњену; а онима који ниеу умели рачунати, просто је закидано од зараде. Чиновници и радници клели су принципала и еина, чији су разврат гледали својим очима, а што се тиче трошка — сами га нлаћали. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ■

* * * есен бурна скиде лишће с грана, Мртво цвеће вихори разнеше, Смрче сунце мојих младих дана : Снага клону, наде изумреше, Ваља мрети. Ноћ наступа . . . Трне светлост дана. Плаво небо у мрак се облачи. Мој је живот звезда завитлана Што у лету сине, затрепери Па се смрачи. Лети звезда . . . Куда? Бог ће знати ! Ал' кад једном ишчезне у лету, Њен одблесак и даље ће сјати На дну какве нежне, чисте душе Ту на свету . . .

1901.

В. ИлиЂ

КОСОВСКА ЕПОПЕЈА ЈТреглед покушаја за еаетав народног епа о бо|у на Коеову

Х|И

Вгт у Алхамври

од с.

| ошто сам завршио преглед свих мени познатих „ у покушаја за саетав Косовске епопеје, добио 1 1 сам још неколике о којима је до еада било еамо номена (стр. 108. оштамп. еастава), и пронашао неке који се у ранијим прегледима никако и не иомињу. Ради потпуности овога посла који сам предузео, накиадко ћу овде изнети садржину и облик и тих састава. Но пре иего бих приетупио томе послу, мислим најнро роФеровати о оним коеовским песмама које ее находе у збирци Матице Хрватске, а на које ми је свратио пажњу уважени прооесор хрватски г. Ђ. Шурмин. Иоменута збирка има назив: ј${гуа{з/{е Ј/агос!пг рјезте, зкирИа г Ша1а Ј/1аИса Ј{гуа1з/^а. ОсИо рпл. Јипаске рјезте. Кпјгда ргоа. 2адге1), 1896. У њој имамо шест песама у којима су опевани Косовеки догађаји и јунаци. Одмах ћу рећи да у овим иесмама нема иикакве нове грађе која би могла послужити за састав иароднога епа о боју на Косову, јер обухватају оне Косовске догађаје који су већ много боље и лепше опевани у несмама Вукове или које друге збирке срнске, поред још других мана које ћу изиети уз по.једине од њих. Прегледаћемо редом свих 6 пееама. „Бановић Страхиња" (56) је прва међу њима. Она је приближно заједну трећину мањаодВукове несме истога имена — има 506 стихова. Испод ње је забележено име Главића Балда Мелкова, из чије је збирке, и Анице Бегин из Луке на Шипану у Далмацији, од које је добивена. У њој је заступљена цела основа Вукове песме, па су и појединости, као и многи стихови, у њима истоветни. Ова је песма, свакојако, из најновијега доба. Време које је раставља од Вукове, као и незнатна одступања од ње, не дају права да бисмо је могли назвати народном варијантом Вукове несме. По свему изгледа да ју је какав иисменији невач, који је добро познавао Вукову песму, „преначинио" (како би рекли Хрвати) према њој. У њој је на појединим местима задржата елеганција и лопота оииса Вукове песме, што чини да је она много лепша од осталих пет песама, у којима је било више хрваћења. Али, и по описима, и по стиховима, много заостаје иза Вукове. Прећи ћемо укратко њену садржину, обраћа-јући пажњу нарочито на њена одступања од Вукове. Бановићево гостовање у тазбини, „у Југовцу" (?) описано је врло укратко, тек у иеколико стихова, па се одмах прелази на мајчино писмо: Кад је прошло три неђеље дана, Ето бану б'јела књига дође Од госпође старе мајке своје, Те му књига тешно ружно каже, Да га куне мила мајка своја . . . У књизи се не описује сила турска, већ се одмах казује о силном Турчину „ Влагајлији" (м. Влах-Алији), који