Nova iskra

— 59 —

„Ки(1ш1акг РоаоГ" (Католачки Весник), недељни лист, у 39-ој години инлажења, служи нерским нотребама Орба католика, а издаје га Друштво Светог Ђирила и Методија у Будишину. „8ег1зкг Нонропт". часопис за срнске ратаре, ирилог „Срнским Новинама", излази друге суботе сваког месеца већ 21 годину, а издаје га „Друштво ерпеких ратара" (То^агнћуо бегђзкЈћ Биговд). „Ј^иМса", тбвабшк иа гакши а ротсисепје гћгота4ш 6а8ор18 ћогијо а (1о1ијо1и/јск1ћ Вегћотс, излази једаннут месечно већ 20 година. „РотаНај Вок!" (Помози Боже!) недељни лист у 11-ој години излажења, служи верским потребама Срба нротесганата. Сем овбга сваке годипе излазе календари: „РгоШуЈса га 8егдои>" , календар за протестантске Србе, излази од 1855. г. а штампа се у 6000 примерака. „Кгајап" (Сељак), ка1ћо1ака рго!ћука га Ногпји Јлшси, календар за Србе католике; излази од 1868. г. а штампа се у 1500 примерака. И нека друштва издају' књиге као што ћемо сад видети. Дужичаии имају приличан број друштава, ко.ја играју знатну улогу у њихову животу и напретку: Тогоаг8(шо Масгсг Вегђзкеје (Друштво Матице Сриско) које је основао 1847. г. Јап Егпа! 8то1ег. Издаје одабране књиге из срнске књижевности и свој „Са8ор18". ТогсагзШо 88. СугШа а МеШоИа (Друштво Св. Ћирила и Методија), засновано 1862. г., издаје католичке религиозно списе на српском језику. 8ег1зке 1ис1огозке кпгћогмпе (огсагзШо (Српско народио књижевно друштво) издаје протестаитске религиозне књиге за народ. До сад је издало преко 120 књига понуларно-религиозне садржпне. Оно има највише чланова, на 2300, а сваку књигу штампа највише у 3000 примерака. Тогсагб1шо зегквкгк 1игогс (Друштво српских ратара) има Филијале у свима већим месгима у Дужици. Ово друштво издаје бегђбку Но§ро(1аг. Везјепа, Друштво за забаву у народном духу. Ово је друштво врло раснросграњено. У Лужици га има свако место. Док сам се овако разговарао са г. Омолером, дође и библиотекар Матичин г. К. А. ШедЛег, зеиппагвкј теЈ881 •угасег, креики и чисти старац, који је 42 године провео на средњим школама у Будишину предајући најразличитије ^предмете и верио служећи своме иароду. С њим и са г. Смолером прођох кроз штампарију, па се за тим попех на први снрат где је Мизеит Масш 8ег1зкеје. Музеј је врло скроман и показује важније одлике лужичко-српске. Највише има лутака обучених у народну мушку и женску ношњу, за тим слика из народа, исконаних урни, разиих посуђа из старине и народа, музичких инструмената, нешто рукописа и сгарих књига. — Но може се замислити како сам овде био пријатно дирнут кад сам на народном костиму, нарочито као оиасаче, видео нашу

тробојку, која је у исто време и тробојка Лужичких Срба, да нас сем Оловенства и имена још ближима учини. На другом спрату је Матичина библиотека која броји: на 10.000 нумера књига: руских, чешких, лужичко-сриских, пољских, немачких, српских и т. д. Изненадио сам се кад сам видео да у Матици нема скоро никакво нашо књиге новијега издања. Од листова наших не беше ниједнога. Једино мој „Караџић" и чини ми се „Летопис Матице Српске" чинише у томе изузетак. Беше ми криво иа овакву узајамност словенску са наше стране, те чим стигох у Београд потужих се на ово неколицини наших књижевника. И њима не беше нраво овакво сгање ствари, те обећаше обилиту пошиљку наших ствари у Будишин. Колико је урађено на томе, не знам, јер од тада не слазих у Београд. У библиотеци ме понудише да им што унишем у РотјаШк Масгсг ЗегЂзкеје у који су се уиисивали сви који су досле Матицу посећивали. Мене интересоваше ко ј о до сад од Срба посетио Будишин, те почох разгледати ову дебелу Споменицу у којој беху исписана силна имена посетилаца из свију словенских земаља. Сваки је изнад свога имена записао по што год за успомену. Беше ту веома лепих и интересантних записа на руском, чешком, пољском, русинском и т. д. језику. Разгледајући Споменицу нађох од Срба само ове записе: Србин јужни Аужицком Србину. Једно благо имамо —■ Дух словенски. Гаимо га! Вранимо га! — то је амахнет наш. у Будишину 10. августа 1868. Светомир Е. Николајевић Брат с братом, род с родом руши сваку незгоду. Ради леие усиомене на иријатни дочек и брацку забаву што у Лужички Срба доживе, нашао сам се иобуђеп горње речи овде ставити. Будишин 13. аирила 1811. Т>0|)ђе Глибоњски ориски народни учитељ из Сриског Бечеја Кад се јужни Србин са северним Србином. иреко тако дугих земаља, колико неслога словенска заузима у душевној задрузи, рукује, онда Ке и они и остало Словенство свој ускрс славити. Будишин 1 13. аирила 1871. Јован Поиовић ђак у Аајицигу „Само слога Србина сиасава!" С тога нека су нам свима Словенима ове три врлине девиза: слога, браство и јединство целог словенског света! у Будигиину 1б\9. 11. Мита НешковиК сриски учитељ из Земуна