Nova iskra

— 58 —

Сш овога, ради Срба који живљаху у Дражђанима, измоли се да сриски свештеници три иут годишње долазе у Дражђане и одслуже сдужбу на српском језику. Тако је српска иародност у Саксопској 1849—1850. г. задобила потиуно званично признање, а иосле тога народна мисао и народне тежње почеше све вшпе и више расти до дана данашњега. Отојећи чврсто уз своју династију, они све више п више напредују и у погледу екоиомском и у погледу књижевном и просветном. Од 1851. г. имаде у Будишинској гимназији катедра за српски језик, на којој беше учитељ Омолер. 1854. г. наштампао је Смолер први српски календар. 1856. г. започео се штампати велики Сриски Речник, од Др. ПФула, проФесора Дражђанске гимназије, који се за десет година заврши (БигЈак! зегћвкј в1о\ушк. Вудишин 1866. стр. 1210) икојије неизмерна добит за њихову књижевност. Матпца Српска из дана у дан све више напредује, пова, друштва иичу, нови се листовп појављују и т. д. * 21. августа освану красан дан. Дивно .јутро. На небу нигде облачка, а окупана природа изгледаше као да се освежава. Пожурих те се спремих и сиђох у варош да је разгледам и потражим у њој оно што Је словеиско. Кад човек долази из великих немачких вароши, Будишин не чини особити утисак. То је место са до 25.000 становника, мирно, без велике вреве и метежа, чак ни трамваја нема. Улице ниеу Бог зна како правилне, куће нису високе . . . Будишин лежи на висији која се на западу стрмо за 220 метара спушта у реку Спреву, која изгледа да пере подножје његово. Варош заузима равни, само са југа бреговима ограничени крај. Будишин је седиште главне команде, окружног суда, католичког семеништа, католичке конзисторије, земаљског директоријума, земаљске ба-нке, која је Филијала државне банке. Ту се држе провинцијалне скупштине Горње Лужице. Од виших просветних завода има гимиазију, реалку, једну протестантску и једну католичку учитељску школу, трговачку и привредну школу. У Будишину има више јавних библиотека. Има велики број знатних, делом врло старинских зграда од којих нарочито ваља иомеиути замак Ортенбург, станиште већине надлештава. Од других зграда ваља иоменути општинску кућу, кућу за сирочад, више болница, протестантски семинар, гимназију, реалку, нозориште, грађанску школу, гарнизонску болницу, војничку касарну и т. д. У новије време је направљен и нови водовод. И приватне зграде, нарочито новијега доба, имају доста леп изглед. Од цркава вредно је споменути једину у Саксонској симултану цркву Св. Петра, где је под једним кровом на истоку католичка а на западу евангелска црква, које су међу собом растављене само високим гвозденим Филаретама, али се ипак кроз њих види из једне шта се у другој ради. У евангелској цркви

почиње служба у 9 часова ау католичкој у 11. Оем ове цркве у Будишину има још неколико, али је за нас од интереса поменути једну католичку и једну протестантску у којима се искључиво српски проповеда. — Будишин има и велики житарски трг и годишњи не незнатан вашар с вуном. — Од становништва тек је '/, (на 8000) Срба, остало су Немци. Целокупно пак становншптво и српско и немачко, прииада двема верама: протестантској и католичкој. Од прилике је ®/ 10 протестаната. а тек 1 / 10 католнка. У немилосрдној и грозној судбини словенских илемена у данашњој Немачкој ни Будишин није остао без свога крвавога дела. Већ ирвн маркгра® Будишински, ио имену Геро (| 965.), иостуиао је ужасно иемилосрдно према Србима, због чега се склопи завера противу њега. Но он сазна за то и тридесеторицу одличних Срба уби за својим столом. Лдкујући после тога, иеваше у заносноме задовољству: 2и ЂаиаШ егзиг Т?пгв1 гоаг гсћ, Ђгегшу шепЛгзсће Неггеп 1дГе1' гсћ! После оваквог почетка следује дуга, крвава и жалосна историја ове вароши, за коју је овде врло мало простора. У новије време Будишин је, 20. и 21. маја 1813. г., добио историјски значај ратом који су водили Гуси и Пруси против Наполеона I. Пројуривши и разгледавши варош на брзу руку, потражих Матицу Српску. Не знам ни сам како, али се распитујући о њој, непрестано намеравах на Немце, од којих ме један једва умеде упутити кући у којој је Матица и у којој су скоро и све остале установе Српске. То је ЈХагоЛпу 1)от (или ^УегкИзсћез Наи8, како је Немци називају), лепа зграда на три спрата, но којој је само један део потпуно готов, а остало ће се тек назидати. На врху зграде стоји златним словима написано: Воћи к сезсг, 8ег1ат к гошИки. У партеру ове зграде је књижара, а иза ње штампарија. И једном и другом рукује г. Марко Смолер, син знаменитог Смолера. кога затекох у дућану. ТСад му се казах, беше му врло мило, те одмах посла и но библиотекара Матичина, а ми отпочесмо разговор. Мене је интересовало све што се односи на Лужичке Орбе, те ме г. Смолер обавештаваше о ономе што се могаше на брзу руку сазнати. Лужичка је књижевност скорашња и није богата, али ипак нрилично подмирује потребе народне. Замолих г. Смолера да ми покаже часонисе који сада излазе и он ми их показа. То су: „Зегдзке Штпу", недељни лист који излази већ 60 година. „Сазоргз Масгсг 8ег1>зкеје", орган Матице* Сриске, који је сад у 54-ој години излажења. Излази четири ,'пута годишње. „МгзГопвкГ РобоГ", излази од 1854. г.